Ubod, neizdrživ svrab na rukama i nogama, pa mukotrpna potraga za nevidljivim štetočinama — tako obično počinje agonija zvana najezda stenica. Objave na društvenim mrežama, poput nedavnog vapaja jedne Novosađanke, pokazuju da borba sa ovim insektima brzo prelazi iz fizičkog u psihički iscrpljujući rat, u kojem su stanari spremni na najekstremnije korake samo da vrate mir u svoj dom.
„Poslednjih mesec dana se borim sa stenicama u stanu i ne znam više šta da radim, nikad ovo nisam imala pre. Bili su mi ljudi iz dezinsekcije dvaput, prvo pošpricali otrov, u četvrtak postavili dimnu bombu i ja sam mislila to je to… ali sinoć sam ih sedam, osam videla po stanu“, piše u objavi koja je izazvala lavinu komentara i podeljenih iskustava građana. Njena priča oslikava najuobičajeniji scenario: problem se uoči tek kada se štetočine opasno razmnože, jer su ubodi najčešće jedini rani signal da se u krevetu nalazi nepoželjan gost.
Jedan od najvećih problema pri tretiranju jeste njihova tendencija da beže od opasnosti. Standardni tretmani poput dimnih bombi ponekad naprave dodatnu štetu — umesto da ih unište, isteraju ih iz skrivenih pukotina i nateraju da pobegnu u susedne stanove. To potvrđuje i autorka objave kojoj je komšinica iznad kucala na vrata sa vestima da su se stenice odjednom pojavile i kod nje, potvrđujući da ovi insekti bez problema cirkulišu kroz cevi, ventilaciju i pukotine u zgradi.
Kako ističe jedan od komentatora, nasumično prskanje otrova u zgradama stvara začarani krug: „Sve je to čista glupost jer ne pomaže, jedino što će uraditi je da će naterati stenice da pobegnu u drugi stan. Neko od komšija dobije stenice, poprska malo i one odu do tebe, pa ti poprskaš i one odu u treći stan i tako u krug.“
Komentari građana koji su prošli kroz ovaj „pakao“ otkrivaju čitavu lepezu domišljatih, ali i drastičnih mera. Dok jedni tvrde da bez bacanja nameštaja nema spasa, drugi naglašavaju da je ključ u potpunom izolovanju kreveta i upotrebi stana kao „mamca“. Iskustva su pokazala nekoliko specifičnih taktika koje su ljudima dale rezultate:
– Obmotavanje kreveta streč-folijom: Nekoliko stanara navodi da je presudna metoda bila kompletno uvijanje kreveta i dušeka u providnu najlon/streč-foliju, nakon čega su morali nedeljama da spavaju na tako pripremljenim ležajevima.
– Lepak na nogarama kreveta: Kao jedna od najefikasnijih zamki pominje se stavljanje traka sa lepkom ili lepljivih tanjira ispod nogara kreveta. Pošto stenice moraju da dođu do čoveka da bi se nahranile, privučene toplotom tela noću kreću ka krevetu i ostaju zalepljene na nogarama kreveta.
– Dijatomejska zemlja i vreli paročistač: Mnogi naglašavaju da je hemija samo deo posla. Dijatomejska zemlja (prirodni prah koji dehidrira insekte), posipana oko utičnica, lajsni i u pukotine, uz svakodnevno tretiranje nameštaja profesionalnim paročistačima, pokazala se kao presudno oružje.
– Ekstremne temperature za odeću: Pranje garderobe na 60 °C ili 90 °C, sušenje u mašini na visokim temperaturama, ili pakovanje osetljivijih stvari u kese i zamrzavanje u zamrzivaču na najmanje 24 sata.
Jedno od najslikovitijih svedočenja govori o psihološkom i fizičkom teretu ove borbe. „Nogare od kreveta su bile u kartonskim tanjirima koji su imali na sebi lepak, te smo ujutru pronašli par komada koje su krenule da se penju u toku noći i da me traže… Tri nedelje smo živeli tako i spavali na folijama. Noćima sam se budila i gledala svoje telo, to je bila agonija.“
Među komentarima se mogu naći i neobični saveti, poput prskanja kreveta sprejem za pse i mačke ili kupovine običnih kućnih sprejeva protiv gmižućih insekata. Stručnjaci i iskusni stanari, međutim, upozoravaju da je to u većini slučajeva samo bačen novac. Stenice su razvile izuzetno visoku otpornost na standardne piretroide iz slobodne prodaje. Pojedini korisnici objašnjavaju da se moraju koristiti namenski, profesionalni preparati sa produženim dejstvom.
Možda je i najteža posledica pojave stenica upravo ona mentalna. Mnogi građani ističu da i mesecima ili godinama nakon što su uspešno istrebili štetočine, nastavljaju da žive u strahu. Na kraju, svi se slažu u jednom — najvažnije je sprečiti da uopšte uđu u dom. Pri povratku sa putovanja, koferi se nikada ne stavljaju na krevet, a odeća sa puta se odmah pere na visokim temperaturama.
Jer, kada se jednom nastane, narodna izreka „dosadan kao stenica“ dobija svoje najtačnije i najsurovije značenje. U svakom slučaju, koje god metode da preduzmete, u borbi protiv njih biće vam neophodna pomoć stručnih službi.
