Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Dušan Kozarev, izneo je oštru kritiku na račun Borka Stefanovića, zamenika predsednika Stranke slobode i pravde (SSP). Kozarev je na društvenoj mreži X poručio Stefanoviću da ne deli lekcije iz diplomatije, ističući da se Ministarstvo spoljnih poslova još uvek oporavlja od njegovog „štetočinstva“.
Kozarev je ukazao na to da je u vreme kada je Stefanović bio aktivan u Ministarstvu spoljnih poslova, srpska diplomatija delovala više kao servis stranih nego srpskih interesa. U tom kontekstu, on je sugerisao da Stefanović ne bi trebao da se pretvara da brine o državnim i nacionalnim interesima Srbije, s obzirom na to da ih je, kako tvrdi, „dokazano“ trgovao.
Pored toga, Kozarev je naglasio da je „kruna“ Stefanovićeve poslušničke karijere bio trenutak kada je, kao učesnik u dijalogu sa Prištinom, priznao pečat lažne države, što je dovelo do toga da ga se u Prištini rado sećaju i sa njim sarađuju. Ove izjave ukazuju na duboku političku tenziju između različitih strana u Srbiji, posebno kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, koje ostaje jedno od najspornijih i najosetljivijih pitanja u srpskoj politici.
Kritika Kozareva na račun Stefanovića nije samo lična, već odražava širu dinamiku unutar srpske političke scene, gde se često prepliću interesi različitih stranaka i pojedinaca. U ovom slučaju, očigledno je da se radi o sukobu između vlasti i opozicije, koji se često manifestuje kroz rasprave o spoljnoj politici i nacionalnim interesima.
Stefanović, kao visoki funkcioner SSP, stranke koja se protivi aktuelnoj vlasti, često je kritikovan zbog svojih stavova i postupaka iz prošlosti. Njegov rad u Ministarstvu spoljnih poslova, posebno u kontekstu pregovora sa Prištinom, postao je predmet političkih polemika. Kritičari, uključujući Kozareva, tvrde da su njegovi postupci doprineli daljem slabljenju pozicije Srbije u međunarodnim pregovorima.
Ova situacija osvetljava izazove sa kojima se Srbija suočava u svom pristupu spoljnoj politici. U vreme kada se zemlja suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim pritiscima, pitanje nacionalnih interesa postaje ključno. Kako se politička scena razvija, tako se i stavovi i strategije različitih aktera menjaju, često u zavisnosti od trenutnih okolnosti.
U međuvremenu, Kozarevove izjave o Stefanoviću mogu se interpretirati kao deo šire strategije aktuelne vlasti da se distancira od prethodnih administracija, koje su, po njihovom mišljenju, neuspešno vodile politiku prema Kosovu. Ova vrsta retorike može imati značajan uticaj na javno mnjenje, posebno među onima koji su nezadovoljni trenutnim stanjem u vezi sa Kosovom.
S obzirom na to da se Srbija nalazi na raskrsnici između evropskih integracija i očuvanja nacionalnih interesa, ovakve političke rasprave će verovatno nastaviti da oblikuju javni diskurs. Kritike poput Kozarevovih mogu poslužiti kao indikator trenutne političke klime, ali i kao podsticaj za dalje preispitivanje strategija koje Srbija koristi u svojim međunarodnim odnosima.
U zaključku, situacija između Dušana Kozareva i Borka Stefanovića predstavlja samo jedan deo složene političke slike Srbije. Ova vrsta sukoba i razmena optužbi može biti indikativna za šire trendove u srpskoj politici, posebno kada je reč o spoljnoj politici i nacionalnim interesima. U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na buduće političke odluke i strategije Srbije.
