Broj stečajeva među pravnim licima u Nemačkoj tokom jula 2025. godine dostigao je zabrinjavajući nivo, sa 1.588 kompanija koje su proglasile bankrot. Ovaj broj predstavlja rast od 12 procenata u odnosu na jun, ali i značajnih 64 procenata više u poređenju sa prosečnim julskim brojevima iz perioda pre pandemije, od 2016. do 2019. godine. Ove podatke je objavio Institut za ekonomska istraživanja u Haleu (IWH).
Iako je većina pogođenih kompanija manjih razmera, koje ne predstavljaju neposrednu pretnju za tržište rada, stručnjaci ističu da ovi brojevi mogu biti samo početak mnogo ozbiljnijih ekonomskih turbulencija koje bi mogle uslediti u narednim mesecima. Štefen Miler, predstavnik IWH-a, naglašava da visina ovih ranih pokazatelja nije uobičajena i ukazuje na to da će se tokom jeseni verovatno nastaviti sa visokim stopama stečajeva.
Jedan od ključnih razloga za zabrinutost predstavljaju rani indikatori, statistike koje predviđaju stečajeve sa vremenskim pomakom od dva do tri meseca. U julu su ovi indikatori dostigli najviši nivo od januara 2020. godine, sa porastom od osam procenata u odnosu na prošlogodišnji maksimum. Ova situacija dodatno komplikuje već tešku ekonomsku situaciju u Nemačkoj, koja se suočava sa inflacijom, visokim troškovima energije i slabom potražnjom u industriji.
Ekonomija Nemačke, koja je već bila uzdrmana ovim problemima, sada je pod dodatnim pritiskom izazvanim porastom broja stečajeva. Ako se trend nastavi, jesen bi mogla doneti novi talas insolventnosti, što bi dodatno pojačalo pritisak na ionako usporeni oporavak najveće evropske ekonomije. Stručnjaci upozoravaju da bi situacija mogla postati još ozbiljnija, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere kako bi se podržale kompanije i stabilizovalo tržište.
Ova situacija nije samo problem za kompanije, već može imati dalekosežne posledice po tržište rada i ekonomski oporavak zemlje. Povećanje broja stečajeva može dovesti do gubitka radnih mesta, što dodatno opterećuje socijalne sisteme. Takođe, ukoliko se ne reše problemi sa inflacijom i visokim troškovima života, građani bi mogli da se suoče sa dodatnim finansijskim izazovima.
U svetlu ovih informacija, ključna pitanja ostaju: kako će se nemačka vlada i ekonomski akteri prilagoditi ovoj situaciji i koje mere će biti preduzete kako bi se sprečio dalji porast broja stečajeva? Očekuje se da će se i u narednim mesecima pratiti trendovi i reagovati na promene u ekonomskom okruženju, kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost tržišta.
