Više javno tužilaštvo u Beogradu je nedavno uputilo dopis Odeljenju za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, u kojem izražava nezadovoljstvo novim pravnim stanovištem tog Odeljenja o kvalifikaciji krivičnog dela. U ovom dopisu, tužilaštvo je ocenjeno da je stav sudija „neosnovan, nepravilni i nezakonit“, te je najavilo da će se žaliti na njihove odluke u zakonski predviđenom postupku.
Ovaj dopis je dodatno prosleđen predsednicima Višeg suda, Apelacionog suda, Vrhovnog suda i Visokom savetu sudstva kako bi se obavestili o promeni prakse Odeljenja za prethodni postupak. Prethodnih dana, u nekim opozicionim medijima pojavila se informacija da sudije za prethodni postupak više neće određivati pritvor osumnjičenima za napade na policijske službenike tokom neprijavljenih javnih okupljanja.
Odluka sudija bila je zasnovana na stavu da policajci nisu učesnici javnog skupa, te su smatrali da bi krivično delo trebalo da se kvalifikuje kao „Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti“, za koje javni tužioci preduzimaju krivično gonjenje. Ova praksa, međutim, izazvala je nezadovoljstvo tužilaštva koje je istaklo da se njihova ovlašćenja u vezi sa kvalifikacijom krivičnih dela ne mogu zameniti sudijskim stavovima.
U svom dopisu, tužilaštvo je naglasilo da je nejasno zašto im je dostavljen zapisnik sa sednice Odeljenja, ističući da oni u svom radu postupaju isključivo prema Ustavu i zakonima Republike Srbije, a ne prema stavu sudija koji nemaju obavezujući karakter. Tužilaštvo je podsetilo da je sudskim poslovnikom jasno određeno kome se zapisinici dostavljaju, te da tužilaštvo nije među njima. Takođe, ukazali su na to da su već bili upoznati sa sadržajem zapisnika putem medija.
Tužilaštvo smatra da je ova ubrzana procedura usvajanja zapisnika imala za svrhu njegovo eksploatisanje u medijima koji su kritički nastrojeni prema Višem javnom tužilaštvu. U vezi sa pravnom kvalifikacijom krivičnog dela, tužilaštvo je podsetilo da je isključiva nadležnost javnog tužioca da vrši pravnu kvalifikaciju krivičnog dela u predistražnom postupku.
Dalje, tužilaštvo je obrazložilo da sudija za prethodni postupak ne može biti vezan pravnom kvalifikacijom koju je postavio javni tužilac, već mora da se oslanja na stanje u spisima predmeta i na dokaze. Ova situacija je postala još komplikovanija zbog odluka sudija koje su prethodno donosile različite odluke o određivanju pritvora u sličnim situacijama.
Tužilaštvo je ukazalo na to da su sudije za prethodni postupak u nekim slučajevima odbile predloge za pritvor, iako su kasnije u istim pravnim situacijama donosile odluke o određivanju pritvora. U konkretnim slučajevima, radnje osumnjičenih su se događale tokom neprijavljenih javnih skupova, sa elementima nasilja, što je značajno za kvalifikaciju krivičnog dela.
Kao primer apsurdnosti suda, tužilaštvo je navelo da svakodnevno procesuiraju osumnjičene za krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, te se postavlja pitanje da li bi sudije mogle odbijati predloge za pritvor na osnovu svoje pravne kvalifikacije, koja se može menjati.
Ova situacija ukazuje na duboku nesuglasicu između tužilaštva i sudije za prethodni postupak, što može imati dalekosežne posledice na pravosudni sistem i rad u oblasti krivičnog prava. U ovom trenutku, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će doći do promene u praksi Odeljenja za prethodni postupak ili će se nastaviti pravne bitke između ovih institucija.
