U periodu od januara do novembra 2025. godine, Republički zavod za statistiku Srbije objavio je da je broj živorođenih iznosio 53.283. Ovaj broj predstavlja pad od 1.886 živorođenih, što je približno 3,4 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, kada je zabeleženo 55.169 novorođenih. Ove brojke ukazuju na nastavljajući trend smanjenja nataliteta u Srbiji, koji je postao zabrinjavajuća pojava u poslednjim godinama.
Smanjenje broja živorođenih nije jedini problem koji se beleži u demografskoj strukturi Srbije. Takođe, u istom periodu, broj umrlih iznosio je 85.657. Kada se uporedi sa prethodnom godinom, kada je broj umrlih bio 89.486, dolazi do smanjenja od 3.829, odnosno 4,3 odsto. Ovi podaci pokazuju da, iako je smanjen broj umrlih, i dalje je prisutan negativan demografski trend, s obzirom na to da broj umrlih i dalje daleko premašuje broj živorođenih.
S obzirom na ove podatke, može se primetiti ozbiljna zabrinutost oko budućnosti stanovništva Srbije. Stagnacija ili opadanje nataliteta predstavlja dugoročne posledice za ekonomiju, socijalnu strukturu i ukupni razvoj zemlje. Razlozi za smanjenje nataliteta su višestruki i uključuju faktore kao što su ekonomska nesigurnost, odlazak mladih ljudi u inostranstvo u potrazi za boljim životnim uslovima, kao i promene u društvenim vrednostima i stilovima života, gde se porodica često stavlja u drugi plan.
Vlade i institucije u Srbiji pokušavaju da se bore s ovim problemima kroz različite mere i politike usmerene na povećanje nataliteta. Ove mere uključuju finansijske podsticaje za porodice, poboljšanje uslova za roditeljstvo, kao i promociju porodičnih vrednosti. Ipak, do sada se čini da te mere nisu dovoljno efikasne da bi se preokrenuo trend opadanja broja živorođenih.
Pored toga, pitanje starenja populacije postaje sve važnije. Sa smanjenjem broja mladih, starija populacija postaje sve veća, što dovodi do dodatnog opterećenja na zdravstvene i penzione sisteme. U ovom kontekstu, važno je da se razviju strategije koje će omogućiti održivost ovih sistema, ali i obezbediti kvalitetan život starijim građanima.
Takođe, migracije igraju značajnu ulogu u demografskoj strukturi. Mnogi mladi ljudi napuštaju Srbiju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu, što dodatno smanjuje broj potencijalnih roditelja. Ovaj fenomen može imati dugoročne posledice na ekonomiju zemlje, jer se smanjuje radna snaga i povećava pritisak na socijalne sisteme.
U svetlu ovih izazova, važno je uključiti sve relevantne aktere u proces pronalaženja rešenja. To podrazumeva saradnju između vlade, nevladinih organizacija, privrede i zajednica kako bi se stvorili uslovi koji podstiču porodice da se odluče za rađanje dece. Takođe, potrebno je raditi na podizanju svesti o važnosti porodice i roditeljstva, kao i na stvaranju pozitivnog okruženja za odgajanje dece.
U zaključku, demografska situacija u Srbiji zahteva hitnu pažnju i delovanje. Smanjenje nataliteta i starenje populacije predstavljaju ozbiljne izazove koji mogu uticati na budućnost zemlje. Upotreba različitih strategija i politika, kao i angažovanje svih relevantnih društvenih aktera, može pomoći u preokretanju trenutnih trendova i osiguravanju održive budućnosti za Srbiju.
