Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da je Srbija dobila još jednu pozitivnu preporuku Evropske komisije (EK) za otvaranje Klastera 3 u pregovaračkom procesu za članstvo u Evropskoj uniji. Starović je naglasio da je Srbija ispunila sve tehničke uslove, ali da konačna odluka zavisi od političke volje država članica. On je istakao da je preporuka EK stigla kao „vanredna“ i da se očekuje razmatranje na zasedanju organa Evropskog saveta.
Prema rečima ministra, ovo ne garantuje automatsku saglasnost Evropskog saveta, ali doprinosi pozitivnom zamahu koji je uočen u prethodnim mesecima. Starović je ukazao na tri ključna trenutka u narednih nekoliko dana kada će se razmatrati otvaranje Klastera 3: zasedanje Komiteta stalnih predstavnika, sastanak ambasadora država članica i sednica Saveta za opšte poslove, gde se okupljaju ministri za evropske poslove.
On je naglasio da se broj država članica koje podržavaju Srbiju povećava i da su neke od ranije skeptičnih zemalja promenile mišljenje. Starović je takođe ukazao da, kada postoji snažna politička volja, svaka bilateralna blokada može biti prevaziđena, citirajući primer Slovenije koja je blokirala prijem Hrvatske u EU.
Otvaranje Klastera 3, prema Staroviću, predstavlja pitanje kredibiliteta procesa proširenja EU. On je istakao da je Srbija suočena sa rigoroznim kriterijumima i visokim očekivanjima, u poređenju sa drugim zemljama kandidatima, koje su otvorile sve pregovaračke klastere bez primene preporuka ODIHR-a ili Venecijanske komisije.
Starović je dodao da je Klaster 3 stekao simbolički značaj zbog četiri i po godine čekanja na njegovo otvaranje. On je napomenuo da je za svaku od budućih stepenica u procesu potrebna saglasnost svih 27 država članica.
Komentarišući ocene evropske komesarke za proširenje Marte Kos, Starović je rekao da je njena ocena napredovanja Srbije u reformi pravosuđa objektivna i realistična. On je istakao da je sada „lopta u dvorištu“ EU, u smislu pružanja dodatnog ohrabrenja Srbiji ili, s druge strane, davanja „najboljeg poklona“ antievropskim snagama.
Govoreći o budućnosti evropskih integracija, Starović je procenio da do kraja decenije neće biti velikog talasa proširenja EU. On je naglasio važnost pragmatičnog pristupa Srbiji u korišćenju mogućnosti postepene integracije. Ministar je ukazao na ključne evropske slobode koje Srbija treba da ostvari, kao što su sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga.
Kao primer neposrednih koristi, Starović je naveo punu primenu SEPA sistema, koji bi omogućio jeftinije transakcije u evrima, kao i pregovore o pristupanju sistemu „roming kao kod kuće“, što bi doprinelo dodatnim pogodnostima u odnosima sa EU.
Na kraju, osvrćući se na konferenciju predsednika parlamenata zemalja kandidata koja se održava u Beogradu, Starović je istakao njen politički i simbolički značaj, naglašavajući da zemlje Zapadnog Balkana i istočnog partnerstva nisu konkurenti, već partneri u procesu evropskih integracija.
S obzirom na sve navedeno, Srbija se suočava sa značajnim izazovima, ali i prilikama u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a očekivanja su da će naredni koraci doneti dodatne pozitivne pomake u tom pravcu.
