Prema najnovijoj anketi Ipsosa, britanski premijer Kir Starmer zabeležio je najniži nivo popularnosti u poslednjih skoro 50 godina. Ova anketa, objavljena u Telegrafu, pokazuje da je samo 13% odraslih u Velikoj Britaniji zadovoljno njegovim radom, dok se čak 79% ispitanika izjasnilo kao nezadovoljno. Na osnovu ovih podataka, Starmerova ukupna „ocena zadovoljstva“ iznosi minus 66, što ga čini najnepopularnijim premijerom od 1977. godine, kada je Ipsos počeo da sprovodi ovakva istraživanja.
Starmer je oborio prethodni rekord u negativnom smislu koji su postavili Riši Sunak i Džon Mejdžor, koji su imali ocene minus 59 i minus 55, redom. Telegraf ističe da se „ocena zadovoljstva“ računa tako što se od procenta zadovoljnih oduzima procenat nezadovoljnih, što jasno ukazuje na ozbiljne probleme u Starmerovom vođstvu.
Uz njega, ministarka finansija Velike Britanije, Rejčel Rivs, takođe je zabeležila nizak rezultat sa ocenom minus 56, što je najgori rezultat za jednog ministra finansija u poslednjim decenijama. Ovaj rezultat je lošiji čak i od onih koje su postigli nekadašnji ministri Kvasija Kvarteng i Norman Lamont.
Anketa je sprovedena među više od 1.100 odraslih osoba u prvoj polovini septembra, pre nego što su neki ključni članovi vlade, uključujući ministarku za stanovanje Anđelu Rejner i ambasadora Piter Mendelsona, smenjeni sa svojih funkcija. Ovi događaji dodatno ukazuju na nestabilnost unutar vlade i potencijalne posledice na popularnost premijera Starmera i njegovih saradnika.
Telegraf takođe naglašava da su rezultati ankete objavljeni uoči godišnje konferencije Laburističke partije u Liverpulu, što dodatno može uticati na dinamiku unutar stranke i njeno vođstvo. Ovi rezultati mogu stvoriti dodatni pritisak na Starmera, koji se suočava sa izazovima kako unutar stranke, tako i prema javnosti.
Od 1977. godine, Ipsos redovno prati popularnost britanskih premijera, a Starmerov trenutni rezultat predstavlja ozbiljan izazov ne samo za njega lično, već i za budućnost Laburističke partije. U kontekstu predstojećih izbora, ovakvi rezultati mogu značajno uticati na strategije stranke i njene šanse u borbi protiv konzervativaca.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da je politička scena u Velikoj Britaniji sve više uzdrmana. Sa rastućim nezadovoljstvom građana prema vladinim politikama i načinima upravljanja, Starmer i njegovi saradnici će morati da preispitaju svoje pristupe kako bi povratili poverenje birača.
Osim toga, nezadovoljstvo koje se iskazuje kroz rezultate anketa može dovesti do unutrašnjih previranja unutar Laburističke partije. Postavlja se pitanje da li će se pojavити novi lideri unutar stranke koji će zadržati ili promeniti trenutni kurs, i kako će to uticati na njihov izborni rezultat.
U kontekstu trenutne ekonomske situacije, koja uključuje inflaciju i izazove na tržištu rada, Starmerova administracija će morati brzo da reaguje kako bi se uhvatila u koštac sa problemima koji muče građane. Ukoliko ne uspe da pronađe efikasna rešenja, rizikuje da dodatno pogorša svoju popularnost.
Sve u svemu, trenutna situacija predstavlja ozbiljan izazov za premijera Stamera i njegovu vladu. Bez obzira na to kako se situacija razvija, jasno je da će naredni period biti kritičan za budućnost Laburističke partije i njenog lidera. Samo vreme će pokazati kako će se Starmer suočiti sa ovim izazovima i da li će uspeti da povrati poverenje građana koje je trenutno na veoma niskom nivou.
