Porodica 86-godišnje žene, Beril Pardi, koja je brutalno pretučena nasmrt u Engleskoj, izrazila je ogorčenje nakon što je njen ubica, Dejvid Pariš, osuđen na samo šest godina zatvora. Ova presuda je izazvala velike polemike u javnosti, s obzirom na brutalnost zločina i činjenicu da je Pariš pred napad bio smešten u ustanovu za mentalno zdravlje.
Dejvid Pariš (38) pobegao je 27. marta 2023. godine iz ustanove za mentalno zdravlje i otišao u obližnje selo. Pre napada, bio je „aktivno psihotičan“ i bolovao je od šizofrenije, a u trenutku zločina bio je pod dejstvom kanabisa. Međutim, psihijatrijski izveštaj koji je pročitan tokom suđenja naveo je da više ne boluje od mentalne bolesti, što je dodatno razbjesnilo javnost.
Policija je izvestila da je nakon bekstva, Pariš otišao u frizerski salon da se ošiša i obrije bradu, što je upućivalo na to da je planirao da se sakrije. Tokom suđenja, tužioci su izjavili da je pokušao da izvuče muškarca iz automobila dok je ovaj pokušavao da se odveze, ali nije uspeo. Nakon toga, ušao je u kuću Beril Pardi i napao je kišobranom, što je dovelo do njene smrti na licu mesta.
Policija je Pariša uhapsila iste večeri kada se zločin dogodio. Kada su ga patrolne jedinice zatekle kako hoda pored puta, rekao je policajcima da se vraća kući sa posla na lokalnoj farmi i dao im lažno ime. Isprva je bio prebačen u ustanovu u Devonu, a zatim u pritvor, gde mu je podignuta optužnica. Vlasti su potvrdile da Pariš nije imao dosije odranije i da nije poznavao Beril Pardi.
Nakon što je u januaru priznao krivicu za ubistvo, Pariš je osuđen na samo šest godina zatvora. Ova presuda je izazvala šok u zajednici, s obzirom na težinu zločina. Beril Pardi, poznata kao Bez Pardi, bila je voljena članica zajednice u Brumfildu, a njena porodica je izjavila da trpi „doživotnu kaznu bola i patnje“ zbog gubitka voljene osobe.
Porodica Pardi je izrazila ogorčenje zbog presude, smatrajući da je njen ubica izbegao doživotnu kaznu. Oni su pozvali na reviziju načina na koji zajednica može biti zaštićena od pojedinaca sa teškim mentalnim poremećajima, naglašavajući da se osećaju bespomoći jer nisu mogli da spasu svoju voljenu od napadača.
Mnogi su komentarisali kako je ovakva presuda nedovoljna i da je potrebno preispitati zakonske okvire koji se tiču osoba sa mentalnim poremećajima. S obzirom na to da je Pariš bio u stanju da počini ovakav brutalni zločin, postavlja se pitanje kako zaštititi zajednicu od sličnih situacija u budućnosti.
Ovu situaciju dodatno komplikuje i činjenica da se sve više diskutuje o pravima osoba sa mentalnim poremećajima, ali i o sigurnosti građana. Dok neki smatraju da je potrebna veća zaštita i rehabilitacija za takve osobe, drugi tvrde da je potrebno strožije kažnjavanje onih koji predstavljaju opasnost za društvo.
Slučaj Beril Pardi takođe otvara pitanje o ulozi zdravstvenih i pravosudnih institucija u prepoznavanju i reagovanju na osobe koje su potencijalno opasne za druge. Kako bi se sprečili slični incidenti, važno je da se preispitaju postojeći sistemi i procedure, kako bi se osigurala sigurnost svih članova zajednice.
Sve u svemu, porodica Pardi je izrazila nadu da će njihova borba za pravdu pomoći u promeni zakonodavstva i podizanju svesti o važnosti zaštite zajednice od osoba sa mentalnim poremećajima, koji mogu predstavljati opasnost.
