Viši troškovi izgradnje, rast kamatnih stopa na hipotekarne kredite, ograničena ponuda i porast kupovine stanova kao investicija doveli su do značajnog rasta cena nekretnina u Evropi. U mnogim zemljama EU, cene stanova su dostigle neverovatne nivoe, što je izazvalo zabrinutost među potencijalnim kupcima i investitorima.
Mađarska se izdvaja kao zemlja sa najvećim rastom cena nekretnina, gde su stanovi danas tri puta skuplji nego 2015. godine. U glavnom gradu, Budimpešti, prosečne cene stanova kreću se između 250.000 i 1,5 miliona evra, što dodatno naglašava dramatične promene na tržištu nekretnina. Ovakav rast cena može se pripisati kombinaciji faktora, uključujući povećanu potražnju i ograničenu ponudu novih stanova.
Sledeća na listi je Island, gde su cene nekretnina porasle otprilike 2,5 puta od 2015. godine. U glavnoj regiji, Rejkjaviku i okolnim opštinama, prosečne cene stanova dostigle su oko 558.000 evra. Iako se očekuje da će se ponuda povećati i potražnja smanjiti, godišnja inflacija cena stanova na Islandu i dalje ostaje visoka, iznoseći osam odsto u martu.
Rast cena nekretnina nije ograničen samo na Mađarsku i Island, već se širi širom Evrope. U periodu od poslednjih devet godina, zemlje kao što su Litvanija, Portugalija, Češka, Bugarska, Estonija i Poljska zabeležile su više nego dvostruki rast cena stanova. Ove promene su često rezultat ekonomskih faktora, kao što su poboljšanja u ekonomskim uslovima, povećana potražnja i drugi faktori koji utiču na tržište nekretnina.
Međutim, postoje i zemlje koje su se suočile sa drugačijim trendovima. Finska se nalazi na dnu lestvice, jer cene nekretnina nisu značajno porasle u poslednjih deset godina. Iako su cene u urbanim područjima poput Helsinkija visoke, opšti trend rasta cena nekretnina u Finskoj nije bio izražen. Prema izveštaju Global Property Guidea, finsko tržište nekretnina je doživelo pad koji je započeo 2021. godine, sa godišnjim padom cena od 14%. Ipak, očekuje se da će se oporavak tržišta nastaviti, sa postepenim rastom cena, posebno novih nekretnina.
U Finskoj, prosečne cene polovnih stanova iznose oko 4,61 hiljadu evra po kvadratnom metru. Za stan od 75 metara kvadratnih, to znači troškove od približno 345.900 evra, dok su cene u Helsinkiju bliže 400.000 do 500.000 evra. Ovi podaci jasno pokazuju razlike u cenama između različitih gradova i regija unutar Finske.
U Grčkoj, iako Eurostat ne pruža podatke o cenama nekretnina, Indeks stambenih nekretnina Banke Grčke pokazuje da su cene u urbanim područjima blago iznad nivoa iz 2008. godine. Ovo ukazuje na to da se grčko tržište nekretnina još uvek ne oporavlja u potpunosti od ekonomske krize koja je pogodila zemlju u prethodnim godinama.
Sve u svemu, trenutni trendovi na tržištu nekretnina u Evropi ukazuju na značajne promene koje su proizašle iz ekonomskih uslova, rasta kamatnih stopa i potražnje za stanovima. Iako su cene u nekim zemljama dostigle neverovatne nivoe, druge zemlje se suočavaju sa stagnacijom ili padom cena, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu nekretnina u celoj Evropi. U narednim godinama, ekonomski oporavak može podstaći postepeni rast cena, posebno za nove nekretnine, dok će se cene polovnih stanova povećavati samo marginalno. Potencijalni kupci i investitori treba da budu svesni ovih trendova prilikom donošenja odluka o kupovini nekretnina.
