Mnogi koji dolaze u Beograd suočavaju se sa izazovima pronalaska pristupačnog stana. Čak i kada uspeju da nađu odgovarajući dom, problemi se često ne završavaju tu. Većina podstanara ističe da se suočava s otporom stanodavaca kada pokušavaju da se prijave na adresu stanovanja, što je ključno za ostvarivanje osnovnih životnih prava.
Jedna Beograđanka, koja je nedavno prolazila kroz sličnu situaciju, postavila je pitanje koje muči mnoge: zašto je prijava na adresu toliko problematična? Tokom višenedeljne potrage za stanom, većina vlasnika s kojima je razgovarala odbila je da je prijavi, objašnjavajući da bi to značilo dodatne poreze i troškove. Ova situacija ukazuje na ozbiljan jaz između zakonskih obaveza i stvarne prakse.
Mnogi podstanari nisu svesni da neprijavljivanje na adresu može dovesti do gubitka niza prava, uključujući pristup zdravstvenom osiguranju, mogućnost upisa dece u školu, kao i pristup besplatnoj pravnoj pomoći. Bez prijave, podstanar zvanično „ne postoji“ u mestu gde živi.
Pravnici objašnjavaju da prijava podstanara ne podrazumeva automatski dodatne troškove za stanodavca. Vlasnici stanova nemaju finansijsku obavezu ako samo dozvole prijavu prebivališta stanara. Problem nastaje zbog straha da bi neko mogao zloupotrebiti prijavu, na primer, registracijom firme na toj adresi, što bi moglo dovesti do komplikacija za vlasnika.
Iako je procedura prijavljivanja jednostavna i besplatna, mnogi stanodavci izbegavaju da se upuste u ovaj proces, najčešće zbog straha od dodatnih poreza. Međutim, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prijava prebivališta stanara ne stvara nove poreske obaveze, već jednostavno ukazuje na to da je stan izdat. Pravi osnov za porez nastaje izdavanjem nepokretnosti, a obveznik je stanodavac koji prihod od zakupa mora da prijavi Poreskoj upravi u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora o zakupu.
Porez se obračunava po stopi od 20% na osnovicu koja se dobija umanjenjem prihoda za normirane troškove. I pored toga, veliki broj stanodavaca ne prijavljuje prihod, uprkos potencijalnim kaznama do 300.000 dinara. Stručnjaci ističu da prijava stanara na adresu ne povećava poresko opterećenje, već doprinosi pravnoj sigurnosti obe strane.
Zakon o prebivalištu predviđa novčane kazne za nepravilnosti, koje mogu iznositi od 10.000 do 300.000 dinara, ali se takvi slučajevi retko procesuiraju. Postoji mehanizam zaštite za vlasnike, poznat kao pasivizacija adrese, koja omogućava poništavanje prebivališta stanara ukoliko se utvrdi da više ne živi na prijavljenoj adresi.
Na kraju, problem ostaje u međuprostoru između straha vlasnika i prava stanara. Dok jedni brinu da bi prijava mogla da ih izloži riziku, drugi se suočavaju s time da bez nje ne mogu ostvariti osnovna građanska prava. Rešenje leži u boljoj informisanosti i doslednijoj primeni zakona koji bi zaštitio obe strane.
