U prvom tromesečju 2026. godine, Hrvatska je zabeležila značajan rast cena zakupa stambenog prostora, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku. Cene zakupa su bile čak 21,9% više u odnosu na prosek iz 2025. godine, što je najviši rast među zemljama Evropske unije. Za Hrvatskom sledi Bugarska sa porastom od 6,4% i Grčka koja beleži rast od 5% u istom periodu.
Statistički podaci o rastu cena zakupa temelje se na „stvarnim plaćanjima za zakup stambenog prostora”, što je komponenta Harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP) koja se koristi za analizu inflacije u evrozoni i EU. Na nivou EU, cene zakupa su porasle za 1,8% u prvom tromesečju 2026. godine u odnosu na prosek iz prethodne godine. Jedina zemlja koja je zabeležila pad je Slovenija, gde su cene opale za 0,9%. U Finskoj su cene zakupa ostale na istom nivou kao prošle godine.
Podaci ukazuju na to da je u Hrvatskoj od avgusta 2025. godine došlo do konstantnog mesečnog rasta cena zakupa, koji je u nekim mesecima dostigao skoro 40% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U julu 2025. godine, cene su bile samo 2% više nego godinu dana ranije.
U prvom tromesečju 2026. godine, prosečna zakupnina u Hrvatskoj bila je viša za 39,1% nego tokom istog perioda prethodne godine. Takođe, podaci iz HICP-a pokazuju da je rast cena zakupa nastavljen i tokom aprila i maja, sa povećanjem od 39,5% i 40% u odnosu na iste mesece prethodne godine.
Ovakav trend rasta cena zakupa može imati značajne posledice po građane i tržište nekretnina. Povećanje cena zakupa može otežati pristup stanovanju za mnoge ljude, posebno za mlađe generacije i porodice sa nižim primanjima. Ova situacija može dovesti do povećanja potražnje za subvencionisanim stanovima ili programima pomoći za stanovanje.
Pored toga, rast cena zakupa može uticati na inflaciju i ekonomsku stabilnost u zemlji. Visoke cene zakupa mogu dovesti do povećanja troškova života, što može uticati na potrošačke navike i ekonomski rast. U takvim okolnostima, vlada može biti pritisnuta da preduzme mere za kontrolu rasta cena zakupa ili da pruži pomoć onima koji su najviše pogođeni.
Na globalnom nivou, tržište nekretnina i dalje se suočava sa izazovima izazvanim pandemijom COVID-19, kao i globalnim ekonomskim previranjima. Mnoge zemlje beleže slične trendove rasta cena zakupa, što ukazuje na širi problem koji se može rešiti samo kroz zajedničke napore vlada, tržišta i zajednica.
U zaključku, rast cena zakupa stambenog prostora u Hrvatskoj ukazuje na kompleksne izazove sa kojima se zemlja suočava. S obzirom na trenutne ekonomske prilike, važno je da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se obezbedio pristup stanovanju za sve građane. Takođe, potrebno je pratiti trendove u drugim zemljama EU kako bi se stekao uvid u globalne obrasce i potencijalna rešenja. U svetlu ovih informacija, jasno je da će se pitanje cena zakupa stambenog prostora nastaviti kao ključno pitanje u narednim godinama.
