Donald Tramp je najavom da će se ponovo posvetiti kosovskom pitanju poslao jasnu poruku, posebno premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju. Tokom svog prvog mandata, Tramp je uspeo da spreči da dugogodišnji sukob Srbije i Kosova preraste u otvoreni rat, a njegovo ponovno interesovanje za ovu temu može značiti ozbiljne promene na političkoj sceni. Analitičari smatraju da bi Kurti mogao da izgubi vlast, kao što se to desilo tokom Trampovog prvog mandata.
Tramp je, osvrćući se na trenutnu situaciju u regionu, kritikovao aktuelnog predsednika Džoa Bajdena zbog „glupih odluka“ koje su, kako tvrdi, narušile dugoročnu perspektivu odnosa Beograda i Prištine. On je najavio da će se truditi da tu perspektivu „opet popraviti“, uzimajući u obzir i trenutne sukobe na Bliskom Istoku.
Bivši diplomat Zoran Milivojević ističe da Trampova izjava implicira nekoliko ključnih stvari: da ne zaboravlja na Srbiju i srpski narod, da je kosovska tema i dalje aktuelna, i da mu je Vašingtonski sporazum iz 2020. godine još uvek blizak. Ovaj sporazum je bio usmeren ka mirnom rešenju sukoba i naglašava ekonomsku saradnju kao ključnu strategiju.
Milivojević smatra da Tramp razmišlja o primeni metodologije iz Vašingtonskog sporazuma kao modelu za rešavanje krize. Ova metodologija, kako kaže, uključuje pragmatične pristupe i fokus na ekonomiju, što može dovesti do kompromisa. On naglašava da se Trampova politika zasniva na realnim okolnostima i aktuelnom stanju na terenu, što je posebno važno u svetlu nedavnih događaja na Kosovu, poput hapšenja i proterivanja pripadnika MUP-a Srbije.
Prema Milivojeviću, aktuelna Kurtićeva politika predstavlja opasnost za srpski narod na Kosovu, a Tramp bi mogao reagovati na sličan način kao tokom svog prvog mandata, ukoliko se situacija ne poboljša. On podseća da je Kurti 2020. godine izgubio vlast pod pritiskom američke administracije, što ukazuje na to da njegova politika ne uklapa u američke interese.
Bivši prištinski diplomata Avni Arifi tvrdi da samo Amerika može obezbediti uspeh na Balkanu, ukazujući da su svi prethodni napori bez američkog vođstva propali. On kritikuje Kurtijevu vladu, naglašavajući da je pregovaračka pozicija Kosova značajno oslabila od njegovog dolaska na vlast. Arifi očekuje da će se suočiti sa bolnim zahtevima i odlukama ukoliko se američko vođstvo vrati u proces.
Ipak, Kurti ne pokazuje spremnost da menja svoj stav prema dijalogu sa Beogradom. On je izjavio da proces normalizacije odnosa ne može napredovati bez ispunjavanja osnovnih uslova od strane Beograda, uključujući izručenje Milana Radoičića. Na Trampovu najavu da će se ponovo angažovati u dijalogu, Kurti je odgovorio da Srbija krši osnovni sporazum postignut između dve strane, te da je pritisak na Beograd neophodan za postizanje normalizacije.
U svetlu ovih dešavanja, očigledno je da Trampova najava može imati dalekosežne posledice po političku situaciju na Balkanu. Analitičari predviđaju da bi povratak američkog vođstva mogao promeniti dinamiku koja vlada u regionu, a Kurti bi mogao da se suoči sa novim izazovima. Kako se situacija bude razvijala, sve oči će biti uprte u Trampa i njegovu strategiju prema Balkanu, a posebno prema Kosovu i Srbiji.
