Uvođenje pametnih brojila za struju u Srbiji predstavlja ključni deo digitalne transformacije elektroenergetskog sektora, ali i obaveza koje zemlja ima u okviru pristupanja Evropskoj uniji. Pametna brojila omogućavaju praćenje potrošnje električne energije u realnom vremenu, što donosi brojne prednosti, ali i postavlja neka pitanja o njihovoj funkcionalnosti, troškovima i koristi za krajnje potrošače.
Pametna brojila su elektronski uređaji koji automatski mere i beleže potrošnju struje, šaljući podatke elektrodistributeru bez potrebe za fizičkim očitavanjem. Ova tehnologija omogućava korisnicima da prate svoju potrošnju putem aplikacija i portala, što im pomaže da optimizuju korišćenje struje, naročito u trenucima kada je cena niža, kao što su noćni sati. Iako sama instalacija pametnog brojila ne smanjuje račune, korisnici mogu da planiraju potrošnju i na taj način potencijalno uštede.
Projekat implementacije pametnih brojila sprovodi Elektrodistribucija Srbije (EDS) uz podršku međunarodnih partnera, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Nemačka razvojna banka. Do sada je u Srbiji postavljeno oko 600.000 pametnih brojila, a planirano je da do 2030. godine taj broj dostigne više od 3 miliona, što bi pokrilo 80% domaćinstava u zemlji.
Od juna 2025. godine, korisnici koji nemaju pametna brojila preći će na tromesečno očitavanje, dok će oni sa pametnim brojilima ostati na mesečnom automatskom očitavanju. Ovo može dovesti do problema za one koji imaju stara brojila, jer će morati sami da jave stanje ili čekaju očitača, što može rezultirati netačnim računima.
Prednosti pametnih brojila uključuju preciznost obračuna, bolju kontrolu potrošnje, mogućnost uštede kroz planiranje potrošnje i bržu reakciju na kvarove. Takođe, pametna brojila mogu smanjiti neovlašćene priključke i krađu struje. Međutim, pored prednosti, postoje i kontroverze, poput troškova ugradnje i zaštite privatnosti podataka. Korisnici ne plaćaju direktno troškove pametnih brojila, jer su deo investicionog plana EDS-a koji se finansira iz kredita i EU fondova. Takođe, neki građani se brinu o sigurnosti svojih podataka, ali EDS tvrdi da su svi podaci šifrovani i da se poštuju standardi zaštite podataka.
U zaključku, pametna brojila ne bi trebala da se posmatraju kao rešenje za smanjenje računa, već kao sredstvo za informisano upravljanje potrošnjom. Oni koji pravilno koriste ovu tehnologiju mogu očekivati realne uštede. U narednim godinama, očekuje se da će pametna brojila postati standard u svakom domaćinstvu, a važno je da se potrošači pripreme i informišu o ovoj novoj tehnologiji.
