Masovni nestanak struje paralisao je delove Španije i Portugalije u ponedeljak, 28. aprila, ostavljajući milione ljudi bez struje i veze. Metroi, aerodromi i bolnice su prešli na vanredni režim, a incident se već smatra jednim od najozbiljnijih u regionu. Ovaj događaj nije izolovan; slični incidenti su se dogodili na Balkanu, u Indiji, na Filipinima i u drugim delovima sveta, pokrećući pitanje šta su države naučile iz tih iskustava.
Nestanak struje u Španiji i Portugaliji ukazuje na to da neizvesnost snabdevanja električnom energijom postaje sve veći problem globalno. Potpuni prekidi u snabdevanju mogu dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući ugrožavanje života, posebno pacijenata zavisnih od medicinskih aparata, kao i ogromne ekonomske gubitke. Ni najsavremeniji gradovi nisu imuni na ovakve situacije, jer kvarovi mogu nastati usled raznih uzroka, poput sajber napada i prirodnih katastrofa.
Između 2011. i 2021. godine, u Sjedinjenim Američkim Državama zabeleženo je 64% više većih nestanaka struje u odnosu na prvu deceniju ovog veka. Ovaj porast se može pripisati naglom rastu potrošnje energije, ekstremnim klimatskim promenama, geopolitičkim tenzijama i ratovima, koji uništavaju energetske objekte i otežavaju distribuciju resursa. Svi ovi faktori ukazuju na to da prekidi u snabdevanju strujom postaju sve češći i teže predvidivi.
Jedan od najznačajnijih i najrasprostranjenijih nestanaka struje dogodio se na Balkanu u junu 2024. godine. Četiri zemlje – Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i delovi Hrvatske – istovremeno su ostale bez električne energije. Ovaj prekid je izazvao saobraćajni kolaps, dok su fabrike stale sa radom, a stotine hiljada ljudi ostalo bez mogućnosti rashlađivanja tokom talasa vrućine. Uzrok nestanka bio je nagli skok potrošnje, što je dovelo do preopterećenja energetskih sistema. Iako je kvar brzo otklonjen, incident je podstakao vlasti na jaču saradnju i ubrzano ulaganje u obnovljive izvore energije kako bi se smanjili rizici od sličnih događaja.
U julu 2012. godine, Indija je doživela jedan od najvećih nestanaka struje u istoriji, kada je gotovo 700 miliona ljudi ostalo bez električne energije. Uzrok ovog kolapsa bio je kombinacija hronične nestašice energije i naglog skoka potrošnje, uzrokovanog kašnjenjem monsuna. Bez struje su ostale sve indijske države, uključujući velike gradove poput Delhija i Kalkute. Ekonomski gubici su se procenili na milijarde dolara. Indija je ubrzano uvozila energiju iz Butana i unapredila svoju infrastrukturu kako bi izbegla slične situacije u budućnosti.
Filipini su 2013. godine pretrpeli razoran tajfun koji je uništio elektroenergetsku mrežu, ostavljajući oko deset miliona ljudi bez struje. Obnova infrastrukture bila je spora i teška, a na nekim ostrvima struja se vratila tek nakon godinu dana. Ovaj događaj podstakao je zemlju na ulaganje u modernizaciju elektroenergetske infrastrukture i jačanje otpornosti na ekstremne vremenske uslove.
S obzirom na sve češće prekide u snabdevanju električnom energijom, važno je da energetske mreže širom sveta budu bolje pripremljene za izazove 21. veka. Mnoge države su prepoznale potrebu za modernizacijom mreže, uvođenjem rezervnih scenarija i decentralizacijom izvora energije. Ulaganje u obnovljive izvore, kao što su solarna energija i energija vetra, može rasteretiti mreže u kritičnim trenucima. Automatizacija i praćenje opterećenja takođe mogu pomoći u predviđanju preopterećenja pre nego što se dogode, čime se smanjuje rizik od velikih šteta.
S obzirom na sve veću učestalost sajber napada na energetske sisteme, ulaganje u sajber bezbednost postalo je neophodno. U regionima sa povezanim mrežama, kao što je Balkan, međudržavna saradnja i koordinacija su ključni za brz oporavak i zajedničke investicije u stabilnost sistema. Učenje iz prošlih iskustava može pomoći državama da bolje reaguju na buduće izazove u snabdevanju električnom energijom.
