Prebilič je nedavno kritikovao studente koji su učestvovali u blokadama na fakultetu, izražavajući zabrinutost zbog njihove sposobnosti da donesu promene i postignu ciljeve koji su im zacrtani. U svom obraćanju, on je ukazao na paradoksalnu situaciju da su oni, koji su se borili više od decenije, sada pozvani da se povuku sa scene, dok su oni koji su se angažovali u blokadama tek na početku svog delovanja.
Tokom rasprave, Prebilič je postavio pitanje o efektivnosti delovanja blokadera, ističući da su njihovi napori, koji traju već godinu i po dana, daleko od rezultata koje su očekivali. „Vaša borba traje godinu i po dana skoro, i može da prođe i godina još i tako dalje, i gde smo stigli?“, upitao je Prebilič, naglašavajući da bi se mogli suočiti sa sopstvenim argumentima o neefikasnosti i nedostatku akcije.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se studenti suočavaju sa pitanjima o svojoj ulozi u akademskoj zajednici, ali i šire društvene odgovornosti. Prebilič se čini da smatra da su blokade i drugi oblici protesta samo privremeni alati koji ne donose trajne promene, te da je potrebno razmisliti o dugoročnijim strategijama i planovima.
U ovoj situaciji, važno je napomenuti da su studenti postavili visoke standarde za sebe i svoje kolege, očekujući da će njihovi protesti dovesti do značajnih promjena na fakultetu. Međutim, Prebilič ukazuje na to da je, kako vreme prolazi, potrebno preispitati taktiku i pristup, kako bi se izbeglo stagniranje i gubitak motivacije među studentima.
Kritika koju je izneo Prebilič može se posmatrati kao poziv na akciju, podstičući studente da pronađu nove načine za izražavanje svojih nezadovoljstava i težnji. On sugeriše da je važno izgraditi most između onih koji su već angažovani u borbi i onih koji možda žele da se priključe, ali nisu sigurni kako to da urade.
Uprkos njegovim kritikama, studenti koji su se uključili u blokade ostaju čvrsto verujući u svoje ciljeve i vrednosti. Njihova posvećenost borbi za bolje uslove na fakultetu i unapređenje obrazovanja ukazuje na to da su spremni da se bore za promene, bez obzira na izazove koji se postavljaju pred njih.
Ova situacija na fakultetu nije jedinstvena, jer se slični protesti i blokade dešavaju širom zemlje, gde studenti traže bolje uslove za učenje, pravičnije akademske politike i veću transparentnost u radu uprave. U tom smislu, Prebiličeva izjava može se shvatiti kao deo šireg diskursa o ulozi studenata u društvenim promenama i njihovoj sposobnosti da utiču na odluke koje se donose na nivou institucija.
U narednim danima, očekuje se da će se situacija dalje razvijati, a studenti će morati doneti ključne odluke o svojim strategijama i pristupima. To može uključivati i preispitivanje svojih taktika, kao i traženje novih načina za uključivanje šire zajednice u svoje ciljeve.
U ovom kontekstu, važno je da studenti ostanu ujedinjeni i da se fokusiraju na dugoročne ciljeve koji će im omogućiti da ostvare promene koje žele da vide. Iako su izazovi veliki, njihova snaga leži u zajedništvu i sposobnosti da se prilagode i inoviraju u svojim pristupima. Prebiličeva kritika može poslužiti kao podsticaj za preispitivanje i redefinisanje strategije, što može dovesti do novih mogućnosti i potencijalnih rešenja za izazove sa kojima se suočavaju.
