Međunarodna ruta „Via Karpatija“, koja se smatra jednim od najznačajnijih saobraćajnih projekata u Evropi, uskoro će postati potpuno operativna. Ova ruta povezuje sever i jug kontinenta, od Grčke i Bugarske do Poljske i Litvanije, a njen uticaj na tokove teretnog saobraćaja u regionu, uključujući i Srbiju, može biti značajan.
Goran Aleksić, predsednik Udruženja „Srbijatransport“, ističe da koridor predviđa rutu koja se proteže od litvanske luke Klaipeda do Soluna u Grčkoj, sa granama ka rumunskoj luci Konstanca, kao i Bugarskoj i Turskoj. On naglašava da je procena da će doći do smanjenja tranzita kroz Srbiju za više od 40 odsto preterana, dodajući da će se tokovi robe uglavnom fokusirati na istočni deo Evrope. Aleksić objašnjava da za robu koja ide ka Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj ili Italiji postoji kraća ruta kroz Srbiju.
U vezi sa uticajem „Via Karpatije“ na postojeće rute, stručnjaci smatraju da se ustaljene rute teško menjaju. Milorad Kilibarda, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, navodi da će tokovi robe ka Zapadnoj Evropi verovatno ostati na trenutnim pravcima, dok bi roba koja ide ka Centralnoj i Istočnoj Evropi mogla koristiti novu trasu. On ističe da su putarine ključni prihod od tranzita, kao i da su indirektni prihodi vezani za prateće usluge, poput trgovina i restorana.
Aleksić predviđa da će „Via Karpatija“ kratkoročno privući oko 10 odsto prevoznika koji su koristili tranzitnu rutu kroz Srbiju, dok bi dugoročno taj procenat mogao da poraste na 20. To bi moglo da rezultira gubitkom između 13 i 26 miliona evra. Međutim, on smatra da Srbija ima prednost zahvaljujući intermodalnom transportu, koji uključuje drumski, rečni i železnički saobraćaj.
Kilibarda dodaje da je intermodalni transport ključan za privlačenje korisnika i da železnički saobraćaj može zameniti veći broj kamiona, što je važno i za zaštitu životne sredine. On takođe upozorava da Srbija ne koristi dovoljno rečni saobraćaj, što može biti značajan izvor prihoda.
Aleksić naglašava da je saradnja sa susednim državama ključna za održavanje korisnika na ustaljenoj tranzitnoj ruti kroz Srbiju. On predlaže da se ubrzaju procedure na graničnim prelazima kako bi se smanjila čekanja i poboljšala efikasnost. Takođe, on ističe potrebu za unapređenjem transportnih terminala i infrastrukture kako bi Srbija ostala konkurentna.
Na kraju, stručnjaci se slažu da i „Koridor 10“ i „Via Karpatija“ imaju svoje transportne potencijale, ali je važno da Srbija iskoristi svoje prirodne prednosti i razvije strategiju za intermodalne logističke centre u narednom periodu.
