Pitanje koje je postavio vernik Dejan otvara duboku temu koja se dugo vremena razmatra među ljudima koji su sa životinjama delili deo svog života. Mnogi koji su brinuli o psima, mačkama, pticama ili drugim stvorenjima često se pitaju šta se dešava sa tim životinjama posle smrti. Da li će ih ponovo videti u Carstvu Božijem i da li će ih prepoznati, kao što prepoznaju svoje bližnje? Ova dilema nije samo Dejanova, već je to pitanje koje muči mnoge ljubitelje životinja.
Sveštenik Ljuba Milošević je na ovo pitanje odgovorio ističući da se tema ne može posmatrati izolovano od mnogo šire tajne Božijeg plana za čoveka i celokupnu tvorevinu. On je naglasio da je briga o sudbini ljudi koji su stvoreni po Božijoj slici i koji su se udaljili od Boga daleko važnija od brige o životinjama.
Prema rečima oca Ljube, Sveto pismo ne nudi precizne odgovore na pitanje o sudbini životinja posle smrti, ali naglašava da će doći do velike obnove svega stvorenog. „Bog je sve ovo stvorio oko nas sa jednim razlogom, da se služi čoveku. Biblijsko Otkrovenje ne govori šta će biti sa životinjama i ostalom živom prirodom, osim da će biti Novo nebo i Nova zemlja“, objašnjava sveštenik.
Ovaj teološki pristup vodi nas ka razmišljanju o posledicama greha, koji nije uticao samo na čoveka, već je narušio i odnose između čoveka i ostatka tvorevine. Pravoslavno učenje ukazuje na to da je pad čoveka ostavio posledice i na celu tvorevinu, zbog čega apostol Pavle govori o tome kako „sva tvar uzdiše i čezne za izbavljenjem sinova ljudskih“.
Otac Ljuba tvrdi da greh nije uzrokovao samo ljudske patnje, već je i deo tvorevine postavio kao neprijatelja čoveku. „U Raju neće biti životinja koje predstavljaju opasnost, već samo one blagoslovene“, dodaje on. Iako nije lako napraviti teološku distinkciju između životinja koje su čoveku bliske i onih koje u prirodi predstavljaju opasnost, budući svet će biti potpuno preobražen, oslobođen greha.
Mnogi ljudi koji su voleli životinje često ih nisu doživljavali samo kao deo svakodnevice, već kao dar koji im je omogučio da dožive dobrotu i nežnost Božijeg stvaranja. Njihova vernost i bezazlenost često su učili ljude zahvalnosti i ljubavi. „Radost budućeg života neće biti ograničena samo na ono što možemo zamisliti danas“, naglašava otac Ljuba.
On zaključuje da će radost u budućem svetu dolaziti ne samo od životinja, već i od prirode – jezera, mora, planina i cveća. Sve to će biti još lepše kada se iz sveta ukloni greh, a tada će radost biti neopisiva. Ova perspektiva otvara vrata dubljem razumevanju odnosa između ljudi i životinja, kao i njihovog mesta u Božijem planu.
Pitanje sudbine životinja nakon smrti ostaje otvoreno, ali ono nas takođe podseća na važnost ljubavi i pažnje koju pružamo stvorenjima koja nas okružuju. U svetlu ovih učenja, ljubav prema životinjama može se smatrati odrazom božanske lepote i dobrote, što dodatno obogaćuje ljudski život i duhovni put. U tom smislu, vernici su pozvani da razmišljaju o svom odnosu prema svim Božijim stvorenjima, ne samo o onima koji su im bliski. To nas podseća na to koliko je važno čuvati i negovati sve što je deo Božijeg stvaranja, jer u svemu tome možemo prepoznati Njegovu ljubav i lepote.
