Evropska komisija i Belgija trenutno vode intenzivne razgovore van glavne sale samita kako bi usaglasili najosetljivije delove plana Evropske unije za korišćenje 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine u korist Ukrajine, izjavili su diplomati i zvaničnici EU upoznati sa situacijom. Belgijski premijer Bart de Vever traži veće finansijske garancije od drugih država članica EU u zamenu za podršku ovom planu.
Dok su lideri Evropske unije smanjili važnost pitanja Ukrajine na dnevnom redu, ključna dešavanja se odvijaju na marginama samita. Dvojica diplomata su navela da De Vever često izlazi iz glavne sale kako bi održao bilateralne razgovore sa kolegama iz drugih zemalja. Evropska komisija pokušava da uveri belgijskog premijera da su obećane zaštitne mere dovoljne da ublaže njegove zabrinutosti.
Belgijski premijer vodi bilateralne sastanke sa evropskim liderima u Briselu, pokušavajući da poveća finansijske garancije zemalja članica EU. Njegova zemlja želi omogućiti upotrebu zamrznute ruske imovine, čiji se najveći deo nalazi u Belgiji. Prema informacijama, De Vever konstantno prelazi iz sobe u sobu kako bi razgovarao s različitim evropskim liderima.
Pored toga, izvor iz samita je preneo da nemački kancelar Fridrih Merc namerava da ispuni belgijske zahteve i omogući da se, pored onih koja se čuvaju u Belgiji, ruska zamrznuta sredstva u Nemačkoj takođe iskoriste za finansiranje Ukrajine. Lideri Evropske unije raspravljaju o konkretnim načinima finansiranja Ukrajine za period 2026-2027. godine.
Evropska komisija je predložila da se zamrznuta sredstva ruske centralne banke, u vrednosti od oko 210 milijardi evra, iskoriste za obezbeđivanje velikog kredita Kijevu. Ova sredstva se većinom nalaze u belgijskoj klirinškoj kući Euroclear. Međutim, Belgija je veoma zabrinuta zbog pravnih i finansijskih rizika koji bi mogli proizaći iz takvog poteza.
Belgijske vlasti su izrazile zabrinutost zbog mogućih pravnih izazova koji mogu nastati prilikom korišćenja zamrznutih sredstava. Ove zabrinutosti su dodatno pojačane s obzirom na kompleksnost međunarodnog prava i mogućih tužbi koje bi mogle uslediti od strane vlasnika imovine ili drugih zainteresovanih strana.
U svetlu ovih razgovora, De Vever je istakao potrebu za jasnim i čvrstim garancijama koje bi osigurale da će Belgija biti zaštićena u slučaju bilo kakvih nepredviđenih problema prilikom korišćenja ovih sredstava. On je naglasio važnost transparentnosti i pravne sigurnosti, što bi moglo pomoći u izgradnji poverenja među članicama EU.
Osim toga, Belgija razmatra različite scenarije i mogućnosti koje bi mogle proizaći iz ovog plana, a istovremeno se trudi da osigura svoje nacionalne interese. Postojanje zamrznutih sredstava u zemlji predstavlja značajnu priliku, ali i izazov koji zahteva pažljivo razmatranje i strateško planiranje.
Evropska unija se suočava s izazovima kada je u pitanju finansiranje Ukrajine, a razgovori koji se odvijaju na samitu su ključni za oblikovanje buduće politike prema ovom pitanju. Kroz zajedničke napore, članice EU nastoje pronaći rešenja koja će omogućiti podršku Ukrajini, ali i zaštitu svojih nacionalnih interesa.
Kako se pregovori nastavljaju, očekuje se da će se postaviti temelji za buduću saradnju među članicama EU, a posebno u kontekstu korišćenja zamrznutih sredstava. S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, važno je da Evropska unija deluje jedinstveno i odlučno kako bi odgovorila na izazove koji su pred njom.
U narednim danima, očekuje se nastavak razgovora i potencijalno postizanje dogovora koji bi mogao uticati na budućnost finansiranja Ukrajine i korišćenje zamrznutih sredstava. Ovaj proces će biti ključan za stabilnost i sigurnost u regionu, kao i za odnose između članica Evropske unije.
