Izdavanje stanova može delovati kao stabilan izvor prihoda, ali sa sobom nosi brojne finansijske i pravne rizike za vlasnike nekretnina. Prema rečima advokatice Jovanke Zečević, ugovori o zakupu nude određenu pravnu zaštitu, ali u praksi se često ispostavlja da nisu dovoljni, posebno kada stanari odluče da se isele bez najave, ostavljajući dugove i neizvesnost.
Jedan od najneugodnijih scenarija za stanodavce je kada stanari nestanu tokom noći, ostavljajući obaveze koje nisu izmirene. „Ne može mnogo. Ali, s druge strane, ne možete ni bez ugovora. Ne možemo da savetujemo da se ne zaključi ugovor. Ali, ukoliko pobegnu stanari noću, onda nam ostaje, naravno, muka,“ izjavila je Zečević. Problem obično nastaje kada dospevaju obaveze, a stanari se odluče na iseljenje u tom trenutku.
U takvim situacijama, depozit često predstavlja jedinu realnu zaštitu za stanodavca. Njegova svrha nije samo pokrivanje eventualne štete, već i neplaćenih računa i kirije. „Jedan od najlakših načina jeste ukoliko je depozit te vrednosti i obično jeste u vrednosti jedne zakupnine, tako da je dovoljan da može da pokrije te troškove i te neplaćene račune koji su ostali,“ dodaje advokatica. Depozit se uzima čak i od potpuno korektnih zakupaca, jer računi mogu dospeti nakon iseljenja.
Kada depozit ne postoji ili nije dovoljan, stanodavcima preostaje sud, što često znači ulazak u dugotrajan i komplikovan proces. „Ono što je bitno je da kada zaključujete ugovor o zakupu, možda je dobro da ga overite kod notara i stavite klauzulu izvršnosti. Time se izbegava sudski postupak, a možete brže da iselite stanara koji ne plaća,“ objašnjava Zečević.
Međutim, pronalaženje stvarne adrese stanara koji su se iselili može biti izazovno. „Kada tužite, često se dešava da su adrese fiktivne, a kada ih tužite, oni ne dobijaju tužbe. To zahteva dodatno vreme i troškove, a ishod je često neizvestan,“ naglašava advokatica. Situacija onih koji beže često je takva da beže jer nisu platili.
Da bi se smanjili rizici, stanodavci bi trebali redovno da proveravaju stanove i račune tokom trajanja zakupa. „Nije loše staviti u ugovor klauzulu da zakupac svaki mesec šalje slike računa kao potvrdu da su plaćeni. Ukoliko ne dostavi račune minimum dva meseca, može se postaviti obaveza za iseljenje u roku od 24 sata,“ savetuje Zečević.
Danas postoje i tehničke mogućnosti da se dugovanja provere direktno kod nadležnih službi. „Vi danas imate mogućnost da bez problema u Infostanu i u Elektrodistribuciji proverite da li je račun plaćen ili nije, odnosno koliki je dug,“ zaključuje advokatica.
Na kraju, važno je napomenuti da je pravna zaštita stanodavaca, iako može biti ograničena, i dalje neophodna. Pravilno sastavljen ugovor, depoziti i redovne provere mogu pomoći u smanjenju rizika koji dolaze sa izdavanjem stanova. Stanodavci bi trebali biti proaktivni i pažljivo pratiti situaciju sa svojim zakupcima kako bi izbegli neželjene posledice.
