Umesto razrešenja političke zavrzlame, treći izbori u poslednjih 16 meseci na Kosovu i Metohiji doneli su novu neizvesnost. Premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, suočava se sa ozbiljnim odlukama u vezi sa formiranjem novih institucija. Politički analitičari ukazuju na dve moguće opcije: otvaranje prostora za kompromis sa opozicijom ili insistiranje na sopstvenim kadrovima, što bi moglo dovesti do daljeg produbljivanja političke krize.
Analitičar Ardijan Bitići smatra da Kurti mora da razgovara sa opozicionim strankama, posebno sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), kako bi postigao politički sporazum koji bi omogućio formiranje institucija. Prema njegovom viđenju, kompromis bi mogao uključivati učešće DSK u vladi ili konsenzus oko izbora novog predsednika.
Bitići predlaže da se u okviru sporazuma razmotri imenovanje Ljumira Abdidžikua iz DSK ili Bedrija Hamze iz DPK za predsednika. S druge strane, analitičar Astrit Gaši ima drugačije mišljenje i ne očekuje da Kurti prihvati ime koje predlože druge stranke za ovu funkciju. On smatra da je malo verovatno da će Kurti pristati na konsenzusnog kandidata, jer bi to značilo da je mesto predsednika prepustio nekome drugom.
Izbori na Kosovu održani su 7. juna, a prema prvoj raspodeli mandata, Pokret Samoopredeljenje osvojio je 49 mandata, dok su Srpska lista i Demokratska partija Kosova dobile 9, odnosno 24 mandata. Iako je Kurti daleko od potrebnog broja mandata za većinu, nije obeshrabren. On se izjašnjava kao optimista i veruje da će se stvari odvijati u pravom smeru. Naglašava da proces izbora predsednika zahteva saradnju sa opozicijom, zbog ustavnih obaveza za obezbeđivanje dovoljno glasova.
U prethodnim pokušajima, Skupština Kosova nije uspela da izabere predsednika zbog nedostatka kvoruma, što je dovelo do raspisivanja vanrednih izbora. Kurti ističe da su iz njegove strane učinjene velike ponude opoziciji koje su bile odbijene, ali se nada da će situacija sada biti drugačija. On je podsetio da je njegovo Samoopredeljenje iniciralo sastanke i predložilo zajedničku vlast DSK-u.
Izbori su se održali zbog izbornog sistema na Kosovu, gde se predsednik ne bira direktno, već u Skupštini. Tokom više pokušaja, Skupština nije bila u mogućnosti da izabere predsednika, što je rezultiralo raspisivanjem novih izbora. Nakon što je Ustavni sud poništio dekret o raspisivanju vanrednih izbora, situacija se ponovo zakomplikovala, a izbori su zakazani za 7. jun.
Na izborima je glasalo 37,05 odsto birača, što je 726.071 od 1.959.962 upisanih glasača. Učestvovalo je 22 stranke i koalicije, uključujući predstavnike nacionalnih manjina. Srpska zajednica ima zagarantovano 10 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova.
Kurti je naglasio da je spreman za komunikaciju i saradnju sa opozicijom, ali se suočava s izazovima u pokušaju formiranja vlade. Njegova stranka je osvojila većinu, ali je nedovoljna za izbor predsednika, što dodatno komplikuje situaciju. Očekivanja su da će se tokom narednih dana nastaviti razgovori između stranaka kako bi se postigao neki oblik dogovora.
U ovom trenutku, politička situacija na Kosovu ostaje neizvesna, a kako se izbori i dalje razvijaju, budućnost vlade i institucija ostaje pod znakom pitanja. U tom svetlu, analitičari će pažljivo pratiti kako Kurti i opozicija reagiraju na trenutne izazove.
