Evropska unija se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je u pitanju njen socijalni model, posebno zbog rasta javnog duga koji bi mogao postati „eksplozivan“ bez neophodnih reformi. Ovo upozorenje dolazi iz najnovijeg izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji naglašava potrebu za hitnim promenama u poslovanju i sektoru rada.
Prema procenama MMF-a, prosečan javni dug u Evropskoj uniji mogao bi da se udvostruči i dostigne oko 130% BDP-a do 2040. godine ako ne dođe do značajnih korekcija u načinu trošenja i prikupljanja javnih prihoda. U ovom kontekstu, članice EU poput Italije, Francuske i Španije već imaju dugove koji prelaze 100% BDP-a, što ih dovodi pod nadzor Evropske komisije zbog procedura prekomernog deficita.
Tradicionalne mere konsolidacije, kao što su privremeni rezovi ili povećanje poreza, više nisu dovoljne za države sa hronično visokim deficitima. MMF upozorava da veći fiskalni pritisak proizlazi iz dve ključne obaveze evropskih država: potreba za ulaganjima u odbranu i energetsku tranziciju, kao i rastući troškovi povezani sa starenjem stanovništva, kao što su zdravstveni izdaci i penzije.
Prema analizi bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija, Evropska unija bi morala da poveća javne i privatne investicije za oko 4–5% BDP-a godišnje kako bi izbegla zaostajanje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom. Ovo ukazuje na hitnost i ozbiljnost situacije, jer je konkurentnost EU na globalnom nivou u opasnosti.
MMF predlaže evropskim državama da „rasterete“ javni sektor podsticanjem rasta i efikasnosti, jačanjem jedinstvenog tržišta kapitala i energije, pojednostavljivanjem regulatornih procedura za privredu i većim korišćenjem zajedničkog evropskog zaduživanja za ključne infrastrukturne projekte. Ove reforme bi donekle mogle ublažiti potrebu za oštrim budžetskim rezovima, ali MMF smatra da to verovatno neće biti dovoljno.
U svetlu ovih izazova, MMF ističe potrebu za „širim preispitivanjem socijalnog ugovora“ u Evropi. Ovo bi moglo značiti razdvajanje osnovnih i „premijum“ usluga u oblastima kao što su penzije, zdravstvo i obrazovanje. Preporučuje se da država u potpunosti finansira samo osnovni nivo usluga, dok bi dodatne usluge bile dostupne uz doplatu.
Implementacija ovih reformi nosi političke i društvene rizike, zbog čega MMF savetuje evropskim političarima da ih uvode postepeno i da javno objašnjavaju građanima kako bi se očuvalo poverenje u društvu i legitimitet ovih promena. Ovaj pristup je ključan za održavanje stabilnosti i socijalne kohezije unutar EU.
Na kraju, važno je napomenuti da su predložene reforme neophodne kako bi se obezbedila održivost javnih finansija i ekonomski rast u budućnosti. Sa sve većim izazovima kao što su starenje populacije i potreba za modernizacijom infrastrukture, EU mora preduzeti hitne korake kako bi se suočila sa ovim problemima.
Ove preporuke MMF-a dolaze u trenutku kada je potrebno preispitati temelje evropskog socijalnog modela i prilagoditi ga savremenim izazovima. Kroz mudre i promišljene reforme, EU može izbeći ekonomske krize i obezbediti bolju budućnost za svoje građane.
