Iako je jod ključan mineral za pravilno funkcionisanje organizma, danas je često zapostavljen. U Evropi ne postoje objedinjeni podaci o unosu joda, što dovodi do zabrinutosti stručnjaka da su posledice ovog „tihog deficita“ tek na vidiku. Prof. dr Henri Volcke sa Medicinskog fakulteta u Greifsvaldu ističe da poboljšan unos joda može učiniti Evropu pametnijom, naglašavajući da jod direktno utiče na rad štitne žlezde i razvoj mozga kod dece i odraslih.
Jod je esencijalan mineral, jednako važan kao gvožđe, magnezijum ili cink. Telo ga ne može proizvesti, pa je neophodno unositi ga putem ishrane. Bez adekvatne količine joda, štitna žlezda ne može da proizvodi hormone T3 i T4, koji su od ključnog značaja za regulaciju metabolizma, telesne težine, energije i mentalnih funkcija.
Simptomi nedostatka joda uključuju uvećanje štitne žlezde, poznato kao gušavost. Kada nivo joda opadne, štitna žlezda se povećava kako bi nadomestila manjak ovog minerala. Takođe, nizak nivo hormona štitne žlezde može dovesti do usporenog metabolizma i različitih zdravstvenih problema. Osobe koje pate od nedostatka joda često se suočavaju sa gomilanjem kilograma i otežanim mršavljenjem, jer usporeni metabolizam otežava sagorevanje masnoća, čak i uz pravilnu ishranu.
Osim toga, hronični umor i slabost su česti simptomi nedostatka joda. Nedovoljna hormonalna aktivnost dovodi do značajnog smanjenja nivoa energije. Takođe, osobe sa niskim nivoom joda često se žale na slabiju koncentraciju, probleme sa pamćenjem i poremećaje raspoloženja. Ovi simptomi su rezultat uticaja niskog nivoa hormona na neurotransmitere koji regulišu raspoloženje i kognitivne funkcije, što može dovesti do anksioznosti, depresije i mentalne „magle“.
Da bi se obezbedio dovoljan unos joda, važno je pravilno birati namirnice. Dnevne potrebe za jodom mogu se lako zadovoljiti uključivanjem određenih namirnica u ishranu. Najbolji izvori joda su morska riba, alge, škampi i ostali morski plodovi. Ove namirnice su bogate jodom i mogu značajno doprineti zdravlju štitne žlezde.
Nažalost, u mnogim delovima sveta, posebno u unutrašnjosti, gde morski plodovi nisu lako dostupni, može doći do nedostatka joda. To može imati ozbiljne posledice po zdravlje, posebno kod trudnica i dece, jer nedostatak joda može uzrokovati razvojne probleme i smanjenu kognitivnu funkciju. U nekim zemljama su uvedene mere fortifikacije soli jodom kako bi se smanjila učestalost nedostatka ovog minerala u populaciji.
Pored morskih plodova, jod se može naći i u nekim biljkama, ali to zavisi od kvaliteta zemljišta u kojem se te biljke uzgajaju. U područjima gde je zemljište siromašno jodom, biljke neće sadržati dovoljno ovog minerala. Takođe, mlečni proizvodi i jaja su takođe dobri izvori joda, pa je važno uključiti raznovrsnu ishranu koja sadrži sve ove namirnice.
U zaključku, jod je esencijalan mineral koji igra ključnu ulogu u zdravlju ljudi. Njegov nedostatak može dovesti do niza zdravstvenih problema, uključujući usporen metabolizam, umor, probleme sa raspoloženjem i kognitivne disfunkcije. Stoga je važno obratiti pažnju na unos joda i uključiti u ishranu namirnice bogate ovim mineralom. Održavanje adekvatnog nivoa joda u organizmu može doprineti boljem zdravlju i kvalitetu života.
