Čovek često može da deluje smireno, da se osmehuje, dok u sebi nosi nemir koji ostaje skriven. U toj tišini između onoga što se pokazuje i onoga što se skriva, ajeti 3:29-30 sure Ali Imran postavljaju jedno od najvažnijih pitanja islama: šta ostaje kada nestane publike? Ovaj izbor ajeta za 1. februar iz knjige „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“ ne nudi utehu, već predstavlja ogledalo u koje se gleda savesti, s spoznajom da nijedna misao nije izvan Božijeg znanja, niti jedno delo izvan odgovornosti.
U prvom ajetu 3:29, Alah govori o svom sveobuhvatnom znanju, dok drugi ajet 3:30 naglašava odgovornost koja iz tog znanja proističe. Ovi ajeti zajedno čine celinu koja poziva na introspekciju i razmišljanje o vlastitim delima i namerama. Islam ističe da se ljudski život ne meri samo spoljašnjim delima, već i namerama iz kojih ona proističu.
Slika Sudnjeg dana nije predstavljena kroz kaznu, već kroz suočavanje sa sopstvenim delima. Čovek će se suočiti s dobrim i lošim delima bez opravdanja i posrednika. Ova scena naglašava važnost svesti o vlastitim postupcima, a želja da se loša dela udalje od sebe svedoči o zakašneloj svesti i moralnoj odgovornosti. Ajet se završava opomenom ispunjenom milošću, čime se ukazuje na Božju blizinu i oprost, umesto na zastrašivanje.
Izbor ovih ajeta za početak februara nosi jasnu poruku: novi početak ne zahteva planove, već iskreno preispitivanje sebe. Islam poziva na svesnost Božje blizine, a u tom spoju sveznanja i milosti nalazi se etička osnova. Ova osnova poziva na čistoću srca pre delanja i na život koji se živi kao trajna odgovornost pred Istinom.
U ovom kontekstu, ajeti 2:28-29 podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas. Ova poruka poziva na aktivnu ulogu u oblikovanju sopstvenog života i izbora, naglašavajući da su naši postupci i namere od suštinskog značaja.
U ajetu 2:107, naglašava se da istinska pomoć i zaštita dolaze samo od Boga, razotkrivajući ljudsku sklonost da potraži utočište u prolaznim izvorima moći. Ova istina poziva na povratak Bogu kao izvoru sigurnosti i stabilnosti, umesto oslanjanja na prolazne stvari.
Poruka iz sure El-Bekare, koja je izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške trenutke prolazi uspravno. Ova mudrost osnažuje veru i izdržljivost, podsećajući na to da su izazovi deo života koji nas oblikuje i jača.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka, ajeti iz sure Āli Imran (3:5-6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan. Ova spoznaja nas podseća da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći. Stoga, svaki korak koji preduzmemo treba biti promišljen i u skladu s našim unutrašnjim vrednostima i namerama.
U svetlu ovih ajeta, pozvani smo na introspekciju i razmišljanje o sopstvenim postupcima i namerama. Naš odnos prema Bogu i svetu oko nas zahteva svesnost i odgovornost, a svaki dan pruža priliku za nova dela i izbore. U tom kontekstu, Kuran nas inspiriše da živimo s namerom, da preispitujemo svoje srce i postupke, i da se trudimo da budemo bolji ljudi, u skladu s Božijim uputstvima.
