Vazduhoplovni meteorolog Miloš Vujović izjavio je da meteorološki podaci značajno utiču na odluke pilota prilikom letenja. U razgovoru za Tanjug, Vujović je objasnio da nepovoljni vremenski uslovi, kao što su jaki vetrovi, obilne kiše i snežne padavine, predstavljaju izazove koji zahtevaju primenu specijalizovanih tehnika poletanja i sletanja. Pilot u penziji Stevan Ignjatović naglašava da svaki let zavisi od vremenskih prilika i da se piloti pridržavaju strogih procedura kako bi osigurali bezbednost.
Pre svakog leta, piloti dobijaju detaljne analize vremenskih uslova koje im pomažu da optimizuju svoje strategije letenja. U slučaju nepovoljnih uslova, može doći do promene rute ili čak odustajanja od leta. Vujović ističe da je njihov zadatak da pruže tačne i detaljne informacije o trenutnom vremenskom stanju i prognozama, kako bi piloti i kontrola letenja doneli najbolju odluku.
U vazduhoplovnoj meteorologiji, prognoze su mnogo preciznije nego u svakodnevnim vremenskim izveštajima. Vujović objašnjava da se koriste konkretni podaci kao što su visina oblaka, količina oblačnosti i vidljivost, dok u običnim prognozama često koriste neprecizni termini poput „delimično oblačno“. Ove informacije su ključne za bezbednost avio-saobraćaja, posebno u slučaju grmljavinskih oluja koje su sve češće usled klimatskih promena.
Kumulonimbus oblaci, koji su najsnažniji u meteorologiji, predstavljaju ozbiljnu pretnju tokom leta, jer prolazak kroz njih može izazvati jake turbulencije. Vujović objašnjava da turbulencije predstavljaju neuređeno kretanje vazduha, što može biti veoma uzburkano poput talasa na moru. U Beogradu, vetrovi kao što je Košava obično ne utiču značajno na poletanje i sletanje aviona, zahvaljujući specifičnom položaju aerodroma.
Vujović upozorava i na opasnost od ledeće kiše koja može stvoriti poledicu na pisti. Ova pojava mora se precizno prognozirati kako bi se obezbedila bezbednost tokom sletanja i poletanja. Kada su u pitanju vulkanski oblaci, meteorološke službe takođe moraju pravovremeno obezbediti informacije o vulkanskoj aktivnosti kako bi se izbegle potencijalno opasne situacije.
U budućnosti, očekuje se da će napredak tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, dodatno unaprediti meteorološke prognoze. Međutim, Vujović naglašava da se veštačka inteligencija još nije značajno primenila u vazduhoplovnoj meteorologiji, gde su prognoze često kratkoročne i veoma detaljne.
Stevan Ignjatović dodaje da sve nepovoljne vremenske prilike mogu da izazovu ozbiljne probleme tokom leta, a piloti se oslanjaju na zvanične meteorološke izveštaje kako bi doneli važne odluke o putanjama leta. Pre poletanja, piloti biraju pravac piste na osnovu trenutnih vremenskih uslova, a Ignjatović ističe da se ne može izdvojiti jedna vremenska pojava kao najopasnija, jer svaka predstavlja izazov u kritičnim fazama leta.
U slučaju udara groma, Ignjatović objašnjava da avion ne trpi ozbiljna oštećenja zahvaljujući Faradejevom kavezu, koji omogućava da se energija širi duž površine aviona. Iako se može javiti neprijatnost ili buka, to obično ne ugrožava bezbednost leta. Ukoliko dođe do oštećenja, pilot će doneti odluku da sleti na najbliži aerodrom.
Kada su u pitanju turbulencije, Ignjatović ističe da piloti dobijaju informacije o visinskim kartama pre poletanja, što im pomaže da izbegnu turbulentne zone. Ako se turbulencija ne može izbeći tokom leta, piloti preduzimaju mere kako bi obezbedili bezbednost putnika i posade, uključujući prekid aktivnosti u putničkoj kabini.
Sve ove informacije ukazuju na to koliko je važno pravilno prognoziranje vremenskih uslova za sigurnost avio-saobraćaja i kako meteorologija igra ključnu ulogu u svakodnevnom radu pilota.
