Praznici donose radost, ali i finansijske izazove koji često ostavljaju trag na kućnom budžetu. Nakon perioda trošenja, mnogi se suočavaju sa višim troškovima nego što su očekivali. Troškovi se najčešće pokrivaju korišćenjem dozvoljenog minusa na računu ili kreditnih kartica, što može biti veoma skupo. Narodna banka Srbije upozorava da je zaduživanje po tekućem računu jedan od najskupljih načina zaduživanja i savetuje građanima da pažljivo razmotre troškove različitih finansijskih proizvoda.
Da bi januar bio manje stresan, stručnjaci predlažu nekoliko koraka koje građani mogu preduzeti kako bi se oporavili od prazničnog trošenja. Prvi korak je napraviti „presek štete“. Potrebno je na papir ili u telefonu napraviti tri kolone: obaveze do plate, dugove i troškove koji mogu da sačekaju. Na taj način se može prioritizovati šta je hitno, a šta može da sačeka.
Jedna od najvažnijih stvari je prestati sa novim zaduženjima. Ako već imate dugove, dodavanje novih troškova može dodatno pogoršati situaciju. Preporučuje se da se u naredna dva do tri nedelje ne kupuje na rate i da se ne koristi kreditna kartica za stvari koje nisu neophodne.
Kada je reč o pokrivanju dugova, važno je izabrati najjeftinije opcije. Preporučuje se poređenje različitih vrsta pozajmica, jer zaduživanje po tekućem računu može biti skuplje od drugih rešenja. U tom smislu, korisno je obratiti pažnju na efektnu kamatnu stopu (EKS) koja uključuje sve prateće troškove, čime se dobija realnija slika o troškovima.
Ako građani imaju više dugova, preporučuje se da izaberu strategiju vraćanja dugova, bilo metodom „lavine“ (prvo otplaćivanje dugova sa najvišim kamatama) ili „snežne grudve“ (prvo zatvaranje manjih dugova za motivaciju). Takođe, plaćanje samo minimalnog iznosa na kreditnoj kartici se ne preporučuje, jer to prolongira dug i povećava ukupne troškove.
Jedan od ključnih koraka je i pravilno planiranje budžeta. Preporučuje se da se odmah nakon primanja plate raspodeli novac za račune, hranu i dugove, a tek onda da se razmišlja o ostalim troškovima. Uvođenje pravila čekanja od 48 sati za sve što nije nužno može pomoći da se izbegnu impulzivne kupovine.
U slučaju da su građani već zapali u dugove, refinansiranje može biti opcija, ali se preporučuje da se to uradi hladne glave i nakon pažljivog razmatranja svih uslova. Na kraju, dobra strategija za sledeće praznike je formiranje „prazničnog fonda“ od januara, gde se mesečno odvaja manji iznos kako bi se izbegli iznenadni troškovi u decembru.
Ovi koraci mogu pomoći građanima da se oporave od prazničnih troškova i da uđu u novu godinu sa stabilnijim finansijama.
