Iako je teško tihi otkaz odrediti kao posebnost generacije Z, postoje određeni elementi koji mogu pomoći da prepoznate da li ste i vi među onima koji ga praktikuju. Tihi otkaz se najčešće manifestuje kroz nedostatak truda na poslu, odbijanje dodatnih zadataka bez adekvatne naknade i opšte smanjenje entuzijazma prema radu. Ovaj fenomen, koji se prvi put pojavio na platformama poput TikToka, postao je tema razgovora među mladima i stručnjacima za ljudske resurse.
Prema istraživanju CareerContessa, tihi otkaz se može posmatrati kao način na koji pripadnici generacije Z pokušavaju da se distanciraju od toksičnih radnih okruženja i preopterećenja. Umesto da se bore protiv stresa i sagorevanja, oni biraju da se emocionalno odvoje od svog posla, što može uključivati i odbijanje novih projekata i smanjenje nivoa angažovanosti. Ovaj pristup može se posmatrati kao način stvaranja zdravih granica između poslovnog i privatnog života.
U savremenoj ekonomiji, mladi zaposleni često se suočavaju sa pritiscima da budu zahvalni na bilo kakvom zaposlenju, što ih dovodi u situaciju da često preuzimaju poslove koji su iznad njihovog platnog razreda. Odrasli su slušali priče svojih roditelja o lošim radnim uslovima i nemogućnosti da se postigne ravnoteža između posla i privatnog života, pa se stoga trude da ne ponove iste greške. Na taj način, oni se bore protiv prekomernog rada koji je opterećivao prethodne generacije.
Iako neki smatraju da je tihi otkaz znak lenjosti, postavlja se pitanje da li je zaista potrebno žrtvovati lično vreme kako bi se postigao napredak u karijeri. Mnogi mladi ljudi veruju da je važno postaviti granice i raditi ono što je u opisu njihovog posla, umesto da se prepuste kulturi užurbanog rada.
U periodu pandemije, mnogi su se suočili sa novim izazovima kada je reč o radu od kuće. Osećajući vlastitu smrtnost i preispitujući svoj odnos prema poslu, poslodavci su počeli da shvataju značaj fleksibilnosti i ravnoteže između poslovnog i privatnog života. Međutim, s padom ekonomije, povratak na staru, rigoroznu radnu kulturu postao je sve prisutniji, što je dovelo do ponovnog pojavljivanja pritiska na zaposlene.
Tihi otkaz može se posmatrati kao oblik obavljanja posla s postavljenim granicama. Umesto da se osećaju primorani da rade više od onoga što je potrebno, zaposleni biraju da se fokusiraju na svoje zadatke i izbegavaju prekomerni stres. Ovo može biti način da se očuva mentalno zdravlje i izbegne sagorevanje.
Međutim, treba napomenuti da tihi otkaz nije nužno stvaran fenomen, već više odraz frustracija zaposlenih zbog loših radnih uslova i toksičnih menadžmenta. Umesto da se fokusiraju na generacijske razlike, poslodavci bi trebali razmisliti o tome kako poboljšati radnu kulturu i stvoriti okruženje koje će podržavati sve zaposlene.
Na kraju, tihi otkaz može biti znak straha zaposlenih u kontekstu nestabilne ekonomije. Mnogi se suočavaju sa osećajem iscrpljenosti i preopterećenja, a lako je upirati prstom u generaciju i optuživati je za lenjost. Umesto toga, poslodavci bi trebali preispitati svoje pristupe i razgovarati sa zaposlenima o njihovim potrebama i očekivanjima.
U svetu koji se brzo menja, važno je da se pronađe ravnoteža između poslovnog i privatnog života, a tihi otkaz može biti signal da su mladi zaposleni spremni da se bore za svoje granice i zdravlje. Umesto da se fokusiraju na negativne aspekte generacije Z, svi bi trebali raditi na stvaranju boljeg radnog okruženja koje će podržati sve zaposlene.
