Aleksis Ohanian, suosnivač Redita, i Sem Altman, suosnivač OpenAI, nedavno su na društvenim mrežama izneli zabrinutost vezanu za fenomen koji nazivaju „teorija mrtvog interneta“. Ova teorija sugeriše da internet više ne kontrolišu ljudi, već botovi, što ima ozbiljne implikacije na način na koji koristimo i doživljavamo digitalni prostor.
U poslednje vreme, s razvojem veštačke inteligencije (AI), ova teorija dobija na težini. Ohanian i Altman, zajedno sa drugim stručnjacima, ukazuju na to da bi botovi mogli preuzeti kontrolu nad internetom, stvarajući sadržaj koji je sve teže razlikovati od onoga što kreiraju ljudi. Ova situacija može dovesti do dezinformacija, manipulacija i gubitka autentičnosti u online komunikaciji.
Veštačka inteligencija se razvija brže nego ikada ranije. Tehnologije poput GPT (Generative Pre-trained Transformer), koje se koriste za generisanje teksta, postaju sve sofisticiranije. Ove AI platforme mogu da proizvode sadržaj koji je gotovo nemoguće razlikovati od onog što pišu ljudi. U tom smislu, internet bi mogao postati mesto gde dominiraju automatizovani sistemi, umesto ljudske kreativnosti i interakcije.
Stručnjaci koji su ranije smatrali ovu teoriju kao teoriju zavere sada se preispituju. Mnogi od njih smatraju da je moguće da ćemo se suočiti s situacijom u kojoj će veštačka inteligencija igrati ključnu ulogu u oblikovanju onoga što čitamo i kako komuniciramo online. U tom smislu, postavlja se pitanje: ko će biti odgovoran za informacije koje konzumiramo i delimo na internetu?
Jedan od glavnih izazova sa kojima se suočavamo je to što botovi mogu generisati sadržaj koji je ne samo lažan, već i izuzetno uvjerljiv. Na primer, generisani članci, komentari i postovi na društvenim mrežama mogu imati uticaj na javno mnjenje, a istovremeno su teško prepoznatljivi kao veštački stvoreni. Ovaj fenomen može dovesti do polarizacije društva, gde se istina i laž stapaju u jedan haos.
Pored toga, postoji i zabrinutost u vezi sa privatnošću i sigurnošću podataka. Kako botovi postaju sve prisutniji, postoji rizik od zloupotrebe podataka korisnika. Na primer, botovi mogu prikupljati lične informacije, analizirati obrasce ponašanja i koristiti te podatke za ciljanje pojedinaca s određenim sadržajem ili reklamama. Ovaj oblik manipulacije postavlja ozbiljna pitanja o etici i odgovornosti u digitalnom svetu.
U svetlu ovih izazova, važno je da korisnici interneta postanu svesniji svog digitalnog okruženja. Edukacija o tome kako prepoznati lažne informacije, razumevanje načina na koji AI funkcioniše i razvijanje kritičkog mišljenja postaju neophodni alati za navigaciju u svetu koji je sve više pod uticajem automatizacije.
Tehnološki gigant OpenAI, koji stoji iza razvoja naprednih AI modela, takođe ima odgovornost da se bavi ovim pitanjima. Postavljanje etičkih smernica za upotrebu veštačke inteligencije, kao i transparentnost u vezi s tim kako se modeli obučavaju i primenjuju, ključni su koraci ka očuvanju integriteta interneta.
U ovom kontekstu, Ohanian i Altman pozivaju na široku diskusiju o budućnosti interneta. Oni ističu da je važno da se svi akteri – od tehnoloških kompanija, vladinih tela do samih korisnika – uključe u razgovor o tome kako oblikovati digitalni svet koji je pravedan, transparentan i zasnovan na ljudskim vrednostima.
Zaključak je da „teorija mrtvog interneta“ ne treba ignorisati. Dok se veštačka inteligencija nastavlja razvijati, važno je ostati oprezan i kritičan prema sadržaju koji konzumiramo. Samo tako možemo osigurati da internet ostane prostor slobode, kreativnosti i istine, a ne dominacije automatizovanih sistema. U ovom trenutku, kolektivna svest o izazovima koje donosi AI može biti ključna za budućnost interneta i našu sposobnost da ga oblikujemo prema našim potrebama i vrednostima.
