Privreda Srbije je pokazala značajnu otpornost na nedavne ekonomske šokove, što se može pripisati odgovornoj fiskalnoj politici i naporima da se smanji javni dug. Ove informacije su predstavljene u izveštaju Svetske banke (SB), koji ističe kako je rast u zemlji bio potpomognut potrošnjom, investicijama, povećanjem stope aktivnosti radne snage, kao i niskom nezaposlenošću.
Prema izveštaju, javni dug Srbije je sada ispod 50% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je značajan pomak. Takođe, Srbija je 2024. godine prvi put dobila investicioni kreditni rejting, što dodatno potvrđuje stabilnost njene ekonomije. Integracija Srbije u evropske lance vrednosti dovela je do povećanja stranih investicija, izvoza i novih radnih mesta, kao i bržeg rasta u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.
Međutim, izveštaj ukazuje na to da Srbija i dalje zaostaje u odnosu na nove članice EU, posebno kada je u pitanju produktivnost preduzeća i kvalitet javnih usluga. Ova situacija naglašava potrebu za daljim reformama i unapređenjem poslovnog okruženja kako bi se postigao održiv rast.
Izveštaj SB sadrži i preporuke za javne politike koje bi podržale Srbiju na putu ka članstvu u EU i statusu zemlje visokog dohotka. Ključne preporuke uključuju intenziviranje napora na smanjenju neformalne ekonomije, koja se procenjuje na 33% BDP-a, kao i ubrzanje prelaska na bezgotovinska plaćanja. Takođe, predlaže se uvođenje poreza na emisije ugljenika, kako bi se osiguralo da se prihodi od usklađivanja cena ugljenika reinvestiraju u sektore od ključnog značaja za zelenu tranziciju.
Svetska banka upozorava da, uprkos napretku, Srbija mora da reši nekoliko ključnih slabosti. Najveći fiskalni rizici i dalje potiču iz državnih preduzeća u energetskom sektoru, koja su tokom energetske krize 2022. godine dovela do značajnih subvencija i propuštenih prihoda, procenjenih na 2,2% BDP-a.
U oblasti poreske politike, Srbija beleži solidan učinak u naplati javnih prihoda. Prosečni udeo javnih prihoda u BDP-u od 2014. do 2023. godine iznosio je 39,4%, što je znatno više od rezultata sličnih zemalja u regionu. Naplata poreza na dobit pravnih lica gotovo se udvostručila, što se može pripisati povećanoj profitabilnosti preduzeća.
Pored toga, naplata poreza na dohodak fizičkih lica je takođe porasla, što se može povezati sa prelaskom većeg broja obveznika u legalne tokove i rastom nominalnih zarada. PDV se ističe kao glavni izvor prihoda Srbije, pri čemu je naplaćeni iznos tokom proteklih deset godina bio oko 9,7% BDP-a, što je iznad nivoa u zemljama članicama EU.
Snažan privredni rast i veća integracija u međunarodne tokove, zajedno sa uvođenjem elektronskih poreskih prijava, doprineli su uspešnosti naplate indirektnih poreza. Ipak, naplata akciza, posebno na duvan, zaostaje, jer stope akciza nisu povećane u skladu sa rastom prihoda.
Izveštaj takođe naglašava potrebu za reformom javnih usluga, posebno u obrazovanju, zdravstvu i infrastrukturi, kao i prelazak na finansiranje škola po učeniku i plaćanje zdravstvenih ustanova po učinku. Ove reforme su ključne za poboljšanje kvaliteta javnih usluga i jačanje društvene otpornosti.
U zaključku, Srbija se suočava sa izazovima, ali i mogućnostima za dalji ekonomski razvoj. Pravilnom implementacijom preporuka Svetske banke i fokusiranjem na ključne reforme, Srbija može ojačati svoju ekonomsku poziciju i postati konkurentnija na međunarodnoj sceni. Održiva fiskalna politika, smanjenje neformalne ekonomije i unapređenje javnih usluga predstavljaju ključne korake ka ostvarenju ovih ciljeva.
