Kada se govori o inteligenciji, najčešće se prvo pomisli na IQ i sposobnost brzog rešavanja problema. Međutim, psihološka istraživanja ističu još jedan oblik intelektualne sposobnosti koji se ne može lako izmeriti klasičnim testovima, a koji ima značajan uticaj na kreativnost i stvaranje novih ideja. Ovaj oblik inteligencije naziva se integrativna inteligencija.
Integrativna inteligencija predstavlja sposobnost povezivanja znanja iz različitih oblasti na način koji drugima može delovati nejasno. Osobe sa ovom sposobnošću prepoznaju sličnosti između naizgled nepovezanih problema i koriste postojeće ideje za pronalaženje inovativnih rešenja. Na primer, poznati naučnik Čarls Darvin je povezao ideje iz ekonomskih teorija o ograničenim resursima i konkurenciji sa konceptima evolucije.
Analogijsko razmišljanje igra ključnu ulogu u ovom procesu. Istraživanja pokazuju da ljudi koji su sposobni da prepoznaju kako je sličan problem rešen u drugoj oblasti lakše dolaze do originalnih ideja. Takvi pojedinci često mogu preneti principe iz biologije na tehnologiju, povezati znanja iz muzike sa matematikom, ili primeniti arhitektonske principe u drugim naučnim disciplinama. Za njih granice između različitih oblasti nisu čvrste, pa informacije koje steknu u jednoj oblasti mogu dobiti novu svrhu u drugoj.
Otvorenost prema iskustvima često se povezuje sa ovakvim načinom razmišljanja. Ljudi koji su otvoreni prema novim idejama obično vole složene probleme i ne prihvataju jednostavna objašnjenja. Oni su spremni da ostanu u neizvesnosti kako bi istražili različite mogućnosti. Ipak, sama radoznalost nije dovoljna. Integrativna inteligencija zahteva kombinaciju širine i dubine znanja, što znači da je potrebno istražiti više oblasti i steći ozbiljno znanje u njima. Površno interesovanje za mnoge teme nije isto što i sposobnost da se između njih pronađe smislena veza.
Psiholog Mihalj Čiksentmihalji opisuje kreativne pojedince kao ljude složene ličnosti. Oni mogu istovremeno posedovati osobine koje deluju suprotno, kao što su disciplina i razigranost, samopouzdanje i skromnost, kao i sposobnost fokusiranja na detalje uz sagledavanje šire slike. Ova kombinacija može doprineti nastanku originalnih ideja.
Osobe koje razmišljaju na ovaj način često se ne uklapaju lako u strogo definisane profesionalne kategorije. Njihova interesovanja mogu izgledati rasuto, posebno u obrazovnom i poslovnom okruženju koje favorizuje užu specijalizaciju. Ipak, povezivanje različitih znanja može dovesti do najzanimljivijih otkrića. Na primer, Stiv Džobsovo interesovanje za kaligrafiju, koje u trenutku kada ga je proučavao nije imalo očiglednu praktičnu vrednost, kasnije je uticalo na dizajn fontova i vizuelnih elemenata Eplovih proizvoda.
Sličan obrazac primećen je i kod uspešnih naučnika i stvaralaca. Njihova prednost nije u tome što znaju više od drugih, već u sposobnosti prepoznavanja obrazaca u različitim znanjima koja se mogu spojiti. Integrativna inteligencija stoga više liči na stalnu intelektualnu radoznalost nego na osobinu koja se može jednostavno izmeriti testovima.
U zaključku, integrativna inteligencija predstavlja važan aspekt ljudske kreativnosti i sposobnosti inovacije. Osobe koje poseduju ovu vrstu inteligencije često mogu stvarati nove ideje i rešenja povezujući znanja iz različitih oblasti. To ih čini vrednim članovima društva, sposobnim da donose značajne promene i unapređuju razumevanje sveta oko nas. Razumevanje i razvoj integrativne inteligencije može doprineti ne samo ličnom napretku, već i opštem razvoju zajednice.
