Odluka kosovskog premijera Aljbina Kurtija da ambasador Agron Bajrami preuzme ulogu novog pregovarača za dijalog između Beograda i Prištine izazvala je brojne reakcije. Bajrami, koji je već ambasador u Belgiji, preuzima odgovornost u trenutku kada se dijalog čini manje važnim, a neki analitičari smatraju da je ova promena signal da su očekivanja snižena kako sa strane Prištine, tako i sa strane Evropske unije (EU).
Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, ukazuje da je Bajramijevo imenovanje smanjilo nivo pregovora sa potpredsednika Vlade Kosova na nivo ambasadora, što može značiti da su pregovori postali manje prioritizovani. Mijačić smatra da je Srbija takođe spustila nivo svog glavnog pregovarača, a sve to ukazuje na to da su ostali samo činovnici koji prisustvuju „eutanaziji“ jednog procesa koji je izgubio svrhu.
Na drugoj strani, optimističniji ton daje Nedžmedin Spahiu, profesor iz Južne Mitrovice. On smatra da imenovanje Bajramija može značiti da Kurti ublažava svoj stav prema dijalogu. Spahiu ističe da je Bajrami, koji je Goranac, izabran verovatno kako bi se smanjili troškovi i putovanja, budući da već obavlja funkciju ambasadora u Briselu. On veruje da Bajramijev tehnički pristup može doneti određene koristi.
Bajrami je imenovan 22. aprila i obećao je da će svoju novu dužnost obavljati najbolje što može. Ipak, njegovo dvostruko zaduženje izazvalo je kritike u Prištini, među kojima se izdvaja i izjava poslanice Demokratske partije Kosova, Vljore Čitaku, koja smatra da je „bez presedana“ da ambasador zadužen za odnose sa EU i Belgijom vodi dijalog između Kosova i Srbije.
Bajrami, rođen 1967. godine u Prištini, ima bogatu novinarsku karijeru pre nego što je postao diplomata. Do 2021. godine bio je glavni urednik dnevnog lista Koha Ditore, a zatim je imenovan za ambasadora Kosova u Belgiji, Luksemburgu i pri EU i NATO-u. Aktivno je učestvovao u briselskim pregovorima i zalaže se za punu nezavisnost Kosova.
Njegovi stavovi o dijalogu Beograda i Prištine su često bili kritični. On je optuživao EU za nejasan okvir pregovora, što je dovelo do konfuzije oko ciljeva dijaloga. Smatra da je dijalog između Beograda i Prištine postao „predstava“ za međunarodnu zajednicu, koja ne donosi konkretne rezultate i koristi se za „kupovinu vremena“.
Bajrami takođe upozorava na opasnost od koncepta kompromisa, ističući da ideja da „obe strane treba nešto da dobiju i izgube“ može otvoriti prostor za rasprave o teritoriji, umesto o ljudima i kvalitetu njihovog života. Njegova analiza Briselskog sporazuma iz 2013. godine ukazuje na to da odredbe o Zajednici srpskih opština mogu dovesti do destabilizacije pravnog sistema Kosova.
U svetlu svih ovih događaja, postavlja se pitanje budućnosti dijaloga i da li će Bajrami uspeti da donese promene koje će pozitivno uticati na odnose Beograda i Prištine. Očigledno je da je trenutna situacija kompleksna i da je potrebno više od formalnih imenovanja kako bi se postigao održiv napredak. S obzirom na sve komentare i analize, jasno je da su očekivanja sa obe strane značajno smanjena, a dijalog, koji je nekada bio ključan, sada deluje kao proces koji se odvija bez jasnog cilja ili svrhe.
