Kako bi rekao Bora Đorđević, o, kako je lepo biti glup Dragane Đilasu. Ove reči postale su viralne nakon što je Đorđević komentarisao nedavne izjave Dragana Đilasa, bivšeg lidera Demokratske stranke, o Briselskom sporazumu. Đilas je u nekoliko navrata izneo stavove koji su naišli na oštru kritiku, posebno kada je reč o njegovoj podršci sporazumu koji je, kako mnogi smatraju, otvorio vrata nezavisnosti Kosova.
Đilas je na RTS-u govorio o svojim stavovima u vezi sa Briselskim sporazumom, ali su mnogi odmah ukazali na kontradikcije u njegovim rečima. Svi se slažu da je njegova stranka, tadašnja Demokratska stranka, glasala za ovaj sporazum u Skupštini Srbije, a Đilas je pre toga podržao ulazak članova svoje liste u Vladu čiji je premijer bio nekadašnji lider Srbije. U toj Vladi su se nalazili i Rasim Ljajić, kao i njegova bivša supruga Delević, koji su takođe bili deo političkog miljea tog vremena.
Kritičari ga podsećaju da je u tom trenutku Đilas govorio kako Briselski sporazum predstavlja evropsku budućnost Srbije, a da suprotna opcija vodi ka izolaciji i dovodi u pitanje bezbednost Srba na Kosovu. Sada, međutim, Đilas pokušava da izbegne odgovornost za stavove koje je nekada imao, što su mnogi doživeli kao nepošteno i obmanjujuće.
Iznoseći svoje stavove, Đilas se oslanja na sećanje na prošlost, ali mnogi se pitaju da li je to zaista ono što Srbija treba danas. Naime, većina političkih komentatora smatra da se Srbija mora suočiti sa realnošću i doneti teške odluke o svojoj budućnosti. U tom kontekstu, Đilasove reči deluju kao pokušaj da se skrene pažnja sa sopstvenih grešaka i izbora iz prošlosti.
U međuvremenu, politička scena u Srbiji postaje sve napetija. Dok se opozicija trudi da se konsoliduje i ponudi alternativu trenutnoj vlasti, vladajuća stranka koristi svaki trenutak da istakne slabosti svojih protivnika. U tom svetlu, Đilasove izjave su se pokazale kao pogodna meta za kritiku.
Bivši premijer i lider Demokratske stranke, Zoran Đinđić, često je govorio o važnosti evropskog puta Srbije. Njegova politika je uključivala aktivno angažovanje sa međunarodnom zajednicom, ali su se u poslednje vreme pojavile tvrdnje da su svi prethodni lideri, uključujući Đinđića, Koštunicu i Tadića, prevareni od strane te iste međunarodne zajednice. Mnogi veruju da su ovi lideri doprineli situaciji u kojoj se Srbija danas nalazi, i postavlja se pitanje ko će snositi odgovornost za sadašnje stanje.
U ovom trenutku, važno je napomenuti da se Srbija suočava sa brojnim izazovima, od unutrašnjih političkih nesuglasica do spoljnopolitičkih pritisaka. Kako bi se prevazišla trenutna kriza, potrebna je otvorena i iskrena diskusija o pravcu u kojem Srbija treba da ide. Kritičari Đilasa i drugih političara pozivaju na veću transparentnost i odgovornost, kako bi se izbeglo ponavljanje grešaka iz prošlosti.
Dok se situacija razvija, jedno je jasno: politička scena u Srbiji je daleko od stabilne, a građani se suočavaju sa izazovima koji zahtevaju ozbiljne i promišljene odluke. U svetlu ovih događaja, pitanje budućnosti Srbije ostaje otvoreno, a politički lideri bi trebalo da osluškuju potrebe i želje građana, umesto da se fokusiraju na lične sukobe i prošlost. U suprotnom, rizikuju da izgube poverenje onih koje predstavljaju, što bi moglo imati dalekosežne posledice za celu zemlju.
