Evropska komisija je donela pogrešnu odluku kada je odbila da objavi poruke koje je šefica Ursula fon der Lajen razmenjivala sa generalnim direktorom kompanije Fajzer, Albertom Burlom, tokom kovid-pandemije. Ovu presudu je izdao Evropski sud, naglašavajući važnost transparentnosti u radu evropskih institucija. Ova situacija je nastala u kontekstu ugovora o kupovini vakcina, koji je bio bez presedana, a koji je potpisan u maju 2021. godine. Prema tom dogovoru, Evropska unija se obavezala da kupi 1,8 milijardi doza vakcina, od kojih je prvih 900 miliona trebalo da bude isporučeno u 2022. i 2023. godini.
Nakon što su procurile informacije o razmeni poruka, novinari su pokušali da dobiju uvid u tajne poruke, što je izazvalo aferu poznatu kao „Fajzergejt“. Njujork tajms je, koji je prvi otkrio ovu situaciju, zatražio pristup porukama razmenjenim u periodu od 1. januara 2021. do 11. maja 2022. godine, kada su sklapani ugovori vredni više milijardi evra. Evropska komisija je, međutim, odbila taj zahtev, tvrdeći da poruke nisu sačuvane, nakon čega je Njujork tajms podneo tužbu.
Presudom Evropskog suda, potvrđeno je da je Komisija trebala da pruži uverljive razloge zašto smatra da poruke ne sadrže važne informacije koje bi trebalo da budu sačuvane. Ova odluka bi mogla imati značajne posledice po reputaciju Evropske komisije i njenog predsednika. Sud je istakao da Komisija ne može jednostavno da tvrdi da ne poseduje tražene dokumente, već mora da iznese objašnjenja koja će omogućiti razumevanje zašto ti dokumenti nisu dostupni.
Tužbu su podneli Njujork tajms i dopisnica Matina Stevis-Gridnef, koja je, u aprilu 2021. godine, prvi put izložila informaciju o razmeni poruka. U svom zahtevu, novinarka se pozvala na zakonsko pravo na pristup javnim dokumentima EU. Tokom saslušanja na sudu, Evropska komisija je tvrdila da sadržaj poruka nije dovoljno značajan da bi se kvalifikovao kao javni dokument, te stoga nije arhiviran.
Međutim, prema presudi Evropskog suda, Komisija mora da pruži jasne i uverljive informacije koje objašnjavaju zašto dokumenti ne mogu biti pronađeni i prikazani javnosti. Ova situacija se dodatno komplikuje u svetlu trenutnih odnosa između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, posebno nakon što je američki predsednik Donald Tramp izneo oštre kritike na račun EU, nazivajući je „gorem od Kine“.
Tramp je, nekoliko dana nakon što je sa Pekingom dogovorio tromesečno primirje u trgovinskom ratu, ponovo kritikovao EU, što dodatno komplikuje mogućnosti postizanja dogovora o carinama između SAD i EU. On je naglasio da EU „nepravedno postupa“ prema Sjedinjenim Američkim Državama, ukazujući na to da su prethodni pokušaji postizanja sporazuma o carinama propali.
U ovom kontekstu, pitanje transparentnosti i odgovornosti evropskih institucija dobija na značaju, posebno kada se uzmu u obzir ogromne količine novca i resursa koji su uloženi u nabavku vakcina. Odluka Evropskog suda da podrži zahtev Njujork tajmsa mogla bi otvoriti vrata za veće zahteve za transparentnošću u radu evropskih institucija, što bi moglo imati dugoročne posledice na način na koji se donose odluke u EU.
Sve ovo dovodi do pitanja o tome kako će se dalje razvijati odnosi između EU i SAD, posebno u svetlu ovakvih presuda i javnih zahteva za odgovornost. U međuvremenu, napetosti oko trgovinskih tarifa između SAD i EU se ponovo zaoštravaju, što dodatno komplikuje situaciju i buduće pregovore između ovih ključnih aktera na globalnoj sceni.
