Iz godine u godinu, broj ljudi kojima se dijagnostikuju anksioznost i depresija, a neretko i obe dijagnoze istovremeno, beleži zabrinjavajući porast. Statistike, kao i svakodnevna iskustva lekara i psihologa, potvrđuju ono što mnogi već osećaju na svojoj koži: strah, očaj i osećaj beznađa postali su sve prisutniji u životima ljudi svih generacija. Ovaj fenomen izaziva zabrinutost među stručnjacima, koji upozoravaju da se suočavamo sa tihom, ali dubokom krizom mentalnog zdravlja.
Sve češće, osobe koje do juče nisu imale nikakvih psiholoških tegoba, obraćaju se za pomoć zbog napada panike, hronične brige, nesanice i gubitka smisla. U ovoj situaciji, niko nije u potpunosti pošteđen – mladi, stariji, zaposleni i nezaposleni, roditelji i studenti suočavaju se s problemima koji su nekada bili retkost.
Arhimandrit Hrizostom (Nešić) je ovim povodom poslao snažnu poruku ljudima o tome kako se ponašati u ovakvim situacijama. On je istakao da su mnogi ljudi u očaju i da se suočavaju s osećajem usamljenosti i strahom od budućnosti. Njegova poruka je bila jasna: ne brinite se za sutra, jer je dovoljno svakom danu zla svojega. Umesto toga, pozvao je ljude da se fokusiraju na današnji dan, da se umiju, obuku, krenu na posao i obavljaju svoje dužnosti s ljubavlju i verom.
„Radite od srca, kao pred licem Božjim, sećajte se Gospoda i molite se. Pročitajte molitve pre spavanja i ne brinite šta će biti sutra“, poručio je arhimandrit. Njegov savet je bio da se ljudi ne opterećuju onim što misle drugi, već da se trude da ne govore loše o drugima i da budu spremni da pomognu svakome. „Beznadežnost, očajanje i usamljenost obično se javljaju kada čovek izgubi pokrov Božji, a gubi ga zbog grehova“, rekao je on, naglašavajući da jedino Bog može biti pravi Spasitelj.
Ova kriza mentalnog zdravlja ne pogađa samo pojedince, već i zajednice u celini. U svetu koji se brzo menja, sa sveprisutnim stresom i pritiscima, važnost mentalnog zdravlja postaje sve očiglednija. Stručnjaci naglašavaju potrebu za otvorenom komunikacijom o ovim temama, kao i potrebu za podrškom i razumevanjem među ljudima. U mnogim slučajevima, prvi korak ka ozdravljenju je priznavanje problema i traženje pomoći.
U ovom kontekstu, važno je edukovati se o mentalnom zdravlju i njegovom značaju. Ne samo da treba razgovarati o simptomima i dijagnozama, već i o strategijama za prevenciju i podršku. Uloga porodice, prijatelja i zajednice je ključna u ovom procesu. Mnogi ljudi se osećaju izolovano u svojim borbama, a otvoreni dijalog može pomoći u smanjenju stigme koja često okružuje mentalne poremećaje.
U okviru podrške mentalnom zdravlju, važna je i uloga religije i duhovnosti. Mnogi ljudi pronalaze utehu u veri i duhovnim praksama, koje im pomažu da se nose s teškoćama. Arhimandrit Hrizostom je kroz svoju poruku podsetio na važnost duhovne povezanosti i molitve, naglašavajući da je to jedan od načina kako se ljudi mogu zaštititi od osećaja beznađa i očaja.
U zaključku, porast anksioznosti i depresije među ljudima svih uzrasta predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju. Ova kriza mentalnog zdravlja zahteva pristup koji kombinuje profesionalnu pomoć, podršku zajednice i duhovne prakse. U vremenu neizvesnosti i stresa, važno je pružiti jedni drugima ruku pomoći i razumevanja, kako bismo zajedno prevazišli izazove koji nas zadesili.
