U Srbiji je popisano oko 4,8 miliona nelegalno izgrađenih objekata, od kojih je za 2,5 miliona podnet zahtev za legalizaciju prema zakonu „Svoj na svome“. Međutim, ostaje neodgovoreno pitanje šta će biti sa preostalih 2,3 miliona objekata čiji vlasnici nisu podneli zahteve za evidentiranje i upis u katastar. Advokat Dalibor Pašić objašnjava da novi zakon ne propisuje jedinstvenu pravnu posledicu za sve neprijavljene objekte, već pravi razliku u zavisnosti od pravnog statusa zemljišta na kojem su objekti izgrađeni.
Ukoliko su objekti izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam dostavlja Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) spisak takvih objekata, nakon čega RGZ upisuje predbelešku prava svojine u korist Republike Srbije. Pašić naglašava da je važno da se pri evidentiranju razlikuje da li je zemljište u privatnom ili javnom vlasništvu. Za objekte koji nisu izgrađeni na javnoj svojini, a za koje nije podneta prijava, Agencija dostavlja spisak RGZ-u radi upisa prava svojine na objektu u korist vlasnika parcele.
Prema rečima advokata, svaki slučaj će se razmatrati pojedinačno, a odluke se neće donositi olako. RGZ će upisivati predbeleške u katastar, koje su oborive u eventualnom postupku, pod uslovom da se dostavi validna dokumentacija. Pravo na upis parcele ima lice koje poseduje dokument kojim dokazuje pravo svojine na toj katastarskoj parceli.
Do sada je od 4,8 miliona popisanih nelegalnih objekata, podneto 2,5 miliona zahteva za upis prava svojine, a izdato je 220.000 rešenja po zakonu „Svoj na svome“. Do jeseni se očekuje da će biti rešeno oko 320.000 zahteva, dok je cilj da do kraja 2026. godine bude upisano 800.000 objekata.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, ističe da je prioritet rešavanje zahteva za stambene objekte i da se očekuje ubrzana obrada predmeta. Ipak, postoje objekti koji ne mogu biti legalizovani prema ovom zakonu, kao što su nekretnine izgrađene na zaštićenim područjima, kao što su nacionalni parkovi ili ekološke zone, kao i oni sagrađeni bez odobrenja nadležnih organa ili u suprotnosti sa urbanističkim planom.
Pored toga, zakonom je propisano da vlasnici nekretnina koje se nalaze u opasnim područjima, kao što su klizišta, neće moći da podnesu zahtev za legalizaciju. U svetlu ovih informacija, građani koji su podneli zahteve mogu očekivati ubrzanu obradu, ali je važno napomenuti da će svaki slučaj biti razmatran pojedinačno, a odluke će zavisiti od specifičnih okolnosti i pravnog statusa nekretnina.
