Danas se obeležava druga godišnjica stravičnog masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, kada je trinaestogodišnji dečak ubica iz očevog pištolja ubio devetoro učenika i čuvara škole, a nekoliko njih i nastavnicu istorije ranio. U okviru komemorativnog programa, građani će imati priliku da polažu cveće, pale sveće i upisuju se u knjigu sećanja, dok će na Tašu biti postavljene skulpture golubice, simbol slobode, uz mogućnost ostavljanja poruka za stradalu decu.
U kontekstu obeležavanja ovog tužnog događaja, pokreće se i pitanje izgradnje memorijalnog centra na mestu stradanja. Slavica Ševkušić iz Instituta za pedagoška istraživanja i član radne grupe za izgradnju memorijalnog centra istakla je da su porodice žrtava angažovale multidisciplinarni tim koji će raditi na uspostavljanju centra uz podršku vlade Republike Srbije. Ševkušić naglašava da je proces zamišljen kao širok društveni dijalog i da su već napisane programske smernice za raspisivanje dvostepenog međunarodnog arhitektonskog konkursa koji bi uskoro trebao biti raspisan.
„Taj urbanističko-arhitektonski konkurs će omogućiti svim zainteresovanim stranama da učestvuju u oblikovanju memorijalnog centra. Prvo ćemo se složiti sa svim porodicama žrtava o ideji i značaju memorijala“, rekla je Ševkušić. Ova inicijativa ima za cilj da obezbedi da memorijalni centar šalje jasnu poruku društvu, da bude svetionik opomene i upozorenja na to da se ovakve tragedije ne ponove.
Ševkušić je naglasila da memorijalni centar treba da promoviše univerzalne ljudske vrednosti i vrline koje su krasile žrtve, ali i da doprinese prevenciji mogućeg nasilja u budućnosti. „Memorijalni centar treba da bude mesto gde će se negovati sećanje na decu i pružiti prostor za dijalog o važnim temama vezanim za nasilje i sigurnost“, dodala je.
Očekuje se da će konkurs za dizajn memorijalnog centra biti raspisan na jesen, a Ševkušić je izrazila nadu da će porodice žrtava dobiti dovoljno vremena da se usaglase oko arhitektonskog rešenja i programskog sadržaja. „Ne želimo da proces traje predugo, kao što je to bio slučaj u Norveškoj, gde je memorijalni centar gradio devet godina“, istakla je, dodajući da je kultura sećanja u Srbiji još uvek na niskom nivou i da je važno da se ovakvi projekti realizuju što pre.
Na dvogodišnjicu tragedije, okupljeni su se prisetili onih koji su izgubili živote i izrazili solidarnost sa porodicama žrtava. U ovom trenutku, društvo prepoznaje potrebu za stvaranjem mesta koje će odavati počast izgubljenim životima i podsećati na važnost zajedništva i podrške među ljudima. Komemoracija je prilika za sve da se okupe u tišini i zajedničkom sećanju na decu koja su izgubila živote u ovom strašnom događaju.
U narednim mesecima, kroz rad radne grupe i saradnju sa porodicama žrtava, očekuje se da će se oblikovati jasna vizija memorijalnog centra koji će odražavati bol i sećanje na stradalu decu, kao i da će služiti kao opomena na značaj prevencije nasilja i izgradnje sigurnijeg društva za sve.
