Kada je 17 pripadnika Nacionalnog stroja upalo na Filozofski fakultet u Novom Sadu, tadašnja dekanka Marija Kleut pozvala je policiju da ih izbace. Ovaj incident se dogodio tokom antifašističke tribine na fakultetu, što je izazvalo veliku pažnju javnosti. Tokom suđenja osumnjičenima 2006. godine u novosadskom Okružnom sudu, bivša dekanka je izjavila da su učesnici tribine bili u opasnosti i da je smatrala da je potrebno da pozove policiju.
Marija Kleut je na sudu navela kako pre poziva policiji nije primetila da su optuženi pokazivali nacionalnu, versku ili rasnu mržnju, ali je imala osećaj da bi situacija mogla da eskalira u fizički nasilje. „Imala sam utisak da bi se neki od tih momaka mogli i potući, a moja ugroženost bila je duhovne prirode jer je tribina bila prekinuta. Tako nešto još nije zabeleženo na ovom fakultetu“, izjavila je svedokinja.
U međuvremenu, situacija se dodatno zakomplikovala kada je ćerka Marije Kleut, Jelena, postala jedna od profesorki koje su odlučile da blokiraju Filozofski fakultet u Novom Sadu. Ona se javno buni zbog poziva trenutnog dekana da se policija uključi u zaštitu fakulteta od nasilja blokadera. Ova kontradikcija između postupaka Marije Kleut i njene ćerke izaziva rasprave o tome kako se shvata i reaguje na pretnje i nasilje u akademskoj sredini.
Dok Jelena i njeni kolege blokiraju fakultet, fizički ugrožavajući bezbednost profesora i dekana, postavlja se pitanje kako se odvijaju odnosi unutar akademske zajednice i koje su granice tolerancije prema različitim oblicima protesta. Nekadašnja dekanka koja je pozvala policiju iz „duhovne ugroženosti“ sada se suočava sa situacijom u kojoj njena ćerka i drugi profesori ne žele da policija interveniše, uprkos fizičkom nasilju koje se dešava na fakultetu.
Ova situacija otvara važno pitanje o tome kako se akademska zajednica nosi sa nasiljem i pretnjama. Dok su jedni uverenja da je potrebna zaštita i intervencija policije, drugi smatraju da su metode protesta koje uključuju blokadu fakulteta opravdane u borbi protiv nepravde. U ovakvim situacijama, veoma je važno da se čuje glas svih strana, kako bi se došlo do rešenja koje će zadovoljiti sve učesnike i osigurati sigurnost na fakultetu.
Na suđenju, Marija Kleut je takođe naglasila da je njen poziv policiji bio motivisan željom da zaštiti sve učesnike tribine, dok su njeni protivnici danas otvoreno protiv toga. Ova kontradikcija u stavovima unutar iste porodice dodatno komplikuje već napetu situaciju na fakultetu.
U kontekstu čitave situacije, važno je napomenuti da akademska zajednica nije samo mesto za sticanje znanja, već i prostor gde se diskutuje o važnim društvenim pitanjima. Protesti i različiti oblici izražavanja mišljenja su deo demokratskog društva, ali je ključno da se oni odvijaju bez nasilja i ugrožavanja bezbednosti drugih.
Na kraju, situacija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu će verovatno izazvati dalju debatu o granicama slobode izražavanja, protestima i ulozi policije u akademskim institucijama. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se akademska zajednica nositi sa ovim izazovima i koje će korake preduzeti da osigura bezbednost svih svojih članova.
