BOMBASTIČNI naslovi o „arheološkom otkriću sa prostora Beograda“ koje će „promeniti istoriju Srbije“ proširili su se pre nekoliko dana kao šumski požar po srpskim sajtovima i portalima. Ova informacija je zapravo vezana za kacigu rimskog legionara iz 2. veka koja se prodaje na američkoj aukcijskoj platformi, a pronađena je pomoću detektora metala u blizini Sirmijuma, što je u stvari kod Sremske Mitrovice, a ne Beograda. Ova prodaja predstavlja kršenje zakona u Srbiji, jer je iskopavanje ovakvih artefakata nelegalno.
U ponudi na aukciji naglašeno je da je kupac, američki državljanin, legalno uvezao kacigu u SAD uz dozvolu vlasti iz zemlje izvoza. Ovo implicira da su i državni službenici koji su izdali tu dozvolu počinili krivično delo, čime je formiran lanac transnacionalnog organizovanog kriminala. Mediji su bez razmišljanja poveli ovu priču, nazivajući šlem „neprocenjivim“, iako je njegova procenjena vrednost na aukciji između 15.000 i 45.000 dolara. Pored toga, istaknuto je da je šlem „jedinstven“, ali stručnjaci su ukazali na to da muzej u Sremskoj Mitrovici ima poznatu kolekciju rimskih kaciga.
U stručnim krugovima pojavio se podatak da je šlem u martu ponuđen kulturnim institucijama u Srbiji, ali su stručnjaci procenili da je reč o falsifikatu. Iako su se mnogi pitali zašto Srbija ne otkupi šlem, internet je izazvao buru koja je pokazala da je situacija mnogo složenija. Najintrigantnija tvrdnja ponuđača je bila da su državni organi nakon rigorozne kontrole odobrili izvoz šlema, što bi, ukoliko je tačno, predstavljalo ozbiljan koruptivni skandal.
Na aukcijskom sajtu navedeno je da je šlem pronađen u Srbiji i da je kupac prošao rigorozne vladine provere pre nego što je legalno izvezao predmet u SAD. Međutim, ponuđač ne precizira u kojoj zemlji je kupljen artefakt i koja je administracija izdavača dozvolu za izvoz. Ova situacija može ukazivati na pokušaj prevare, jer je preprodaja nelegalno stečenih antikviteta krivično delo prema međunarodnim konvencijama.
Profesionalci u arheologiji, poput dr. Stefana Popa Lazića, ističu da su pronašli brojne greške u natpisima na šlemu, kao i da je vrlo verovatno da je reč o proizvodu bugarskih radionica krivotvorina. Natpis koji se nalazi na šlemu, koji bi trebao da označi pripadnost Apiju iz Četvrte legije Flavija Feliksa, sadrži pogrešna slova, što sugeriše da je predmet falsifikat.
Dr. Adam Crnobrnja takođe naglašava da je moguće da su praćeni papiri o legalnom izvozu falsifikati. Prema njegovom mišljenju, čak i da je šlem originalan, potrebni dokumenti ne bi mogli biti legitimni prema srpskim i međunarodnim pravnim normama. Ukoliko bi se ispostavilo da je šlem original, Srbija bi imala pravo da traži povratak artefakta.
Na tržištu antikviteta sve je više falsifikata, kako ukazuje dr. Crnobrnja. Pre izvesnog vremena, na srpskom crnom tržištu su se pojavila dva ilirska šlema koja su se preprodavala po ceni od nekoliko desetina hiljada evra, ali su stručnjaci odmah prepoznali da su u pitanju replike koje se legalno proizvode u Grčkoj. Ove replike su patinirane i prodavane kao originali, što je dovelo do obmanjivanja neiskusnih kolekcionara.
Ova situacija ukazuje na potrebu za većom pažnjom i obrazovanjem u vezi sa arheološkim predmetima i njihovim legalnim statusom. U vreme kada je tržište antikviteta sve više zasićeno falsifikatima, važno je da se stručnjaci i institucije angažuju na zaštiti kulturne baštine i suzbijanju ilegalne trgovine. Potrebno je razviti strategije za edukaciju javnosti o pravnim aspektima vezanim za arheološka otkrića, kako bi se sprečile dalje prevarantske aktivnosti i očuvala istorija zemlje.
