Replika srednjovekovne mape grada Šapca, inspirisana znamenitom Nirnberškom hronikom Hartmana Šedela iz 1493. godine, izložena je u Etnografskom muzeju i dostupna je javnosti do 16. juna. Ova izložba predstavlja novu umetničku interpretaciju u očuvanju kulturnog nasleđa koristeći tradicionalnu tehniku pustovanja.
Replika mape, koja prikazuje Šabac kao tursku tvrđavu, stvorena je u okviru prve kolonije pustovanja u Šapcu, organizovane od strane Etno mreže i NALED-a, uz podršku ambasada Velike Britanije i Izraela, kao i grada Šapca koji je bio domaćin. Ovaj projekat je imao za cilj da uključi lokalnu zajednicu i promoviše tradicionalne veštine.
Predsednik Skupštine grada Šapca, Nemanja Pajić, istakao je značaj učešća lokalne zajednice u ovoj koloniji. On je naglasio: „Ponosni smo što je Šabac bio domaćin kolonije i što su naše žene iz udruženja ‘Kalinovac’ imale priliku da uče i razmenjuju iskustva.“ Replika mape, kao rezultat saradnje između umetnica i lokalnih majstorica, postaće poklon gradu i osnova za razvoj autentičnog suvenira.
Izraelska umetnica Sali Kristal Kramberg, koja je vodila master klas tokom kolonije, podelila je svoja osećanja o saradnji sa Etno mrežom i NALED-om. Ona je izjavila: „Čast mi je što sam bila deo srpske zajednice koja me je srdačno primila. Inspirisana starim mapama, želela sam da kroz rad sa lokalnim ženama stvorim rekonstrukciju istorijske mape u kojoj su utkani ljubav, saosećanje i zajedničko stvaralaštvo.“ Kramberg je naglasila da umetnost ima moć da spaja ljude i kulture, ističući vrednost zajedničkog rada.
Mapa je nastala u saradnji sa majstoricama pustovanja iz udruženja iz Sremske Mitrovice i Loznice. Uključene su Anica Jelenković, Olgica Savić, Ljubica Tomašević, Ljiljana Žderić, Jelena Protić i Jadranka Baranac. Pored njih, stručnu podršku su pružili dizajner i konzervator tekstila David Đorđević i Jelena Bojović, čime je dodatno naglašena važnost stručnog znanja u očuvanju tradicije.
Ova izložba ne samo da predstavlja umetnički rad, već i podseća na važnost očuvanja kulturne baštine i tradicija. Kroz ovakve projekte, lokalne zajednice mogu da se povežu s globalnim umetnicima, razmenjujući znanja i veštine koje su od suštinskog značaja za očuvanje identiteta.
Etnografski muzej, kao mesto prezentacije ovakvih radova, igra ključnu ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa. Izložbe poput ove pomažu u edukaciji posetilaca o bogatoj istoriji i tradiciji Srbije, a istovremeno pružaju umetnicima priliku da pokažu svoj rad i inspirišu druge da se uključe u očuvanje tradicije.
Ova replika mape ne predstavlja samo istorijski artefakt, već je i simbol saradnje između umetnika i lokalne zajednice. Umetnost je tu da poveže ljude, a ovakvi projekti su savršen primer kako se kroz kreativni proces može ostvariti trajno nasleđe koje će se prenositi s generacije na generaciju.
U svetu koji se brzo menja, važno je da se prisetimo svojih korena i tradicija. Projekti poput ove replike mape Šapca podsećaju nas na to koliko je važno očuvati i slaviti našu kulturu. Na kraju, umetnost i tradicija su ono što nas definiše kao zajednicu, i kroz njih možemo da izgradimo bolje razumevanje i saradnju među različitim kulturama.
