U Srbiji se trenutno odvija prava trka za upis u srednje stručne škole, s obzirom na to da sve više mladih shvata da ih do diplome majstora deli samo nekoliko godina, a do plata koje mogu dostići i do 3.000 evra još samo nekoliko dobrih poteza. Dok gimnazije ostaju poluprazne, zanimanja koja odmah vode do posla postaju prvi izbor, posebno u gradovima unutrašnjosti, ali i u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ovaj trend nije prolazan, već predstavlja odgovor na realne potrebe tržišta rada i sve veću želju mladih da brzo stanu na svoje noge i zarade.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, naglašava da izbor zanimanja više nije samo lična odluka, već i strateški potez u svetu koji traži nova znanja i veštine. On prognozira da će se mnogi zanati ponovo vratiti na velika vrata, jer će biti preko potrebni u industriji i drugim sektorima. Prema njegovim rečima, zanimanja poput računarskog tehničara i programera su ključna, posebno u kontekstu razvoja veštačke inteligencije. Turizam takođe predstavlja značajan sektor sa procenom da će biti potrebno više od 100.000 radnika u Srbiji, uključujući turističke tehničare, kuvare i konobare.
U sektoru mašinske i elektrotehničke industrije, kao i u zanatima vezanim za obradu metala, potražnja će biti značajna. Antić ukazuje i na važnost razvoja poljoprivrede, ističući da bi u protivnom Srbija mogla biti primorana da uvozi hranu iz drugih zemalja. On je takođe naveo koji su to zanati u deficitu, što znači da će se za njih boriti poslodavci, a to uključuje zdravstvene struke, ugostiteljstvo, turizam, kao i građevinske i poljoprivredne zanate.
Miloš Turinski iz Infostuda takođe ističe koja zanimanja su trenutno najtraženija. Naglašava da postoji izražen deficit u proizvodnji, trgovini, logistici, ugostiteljstvu i među zanatskim zanimanjima. Najtraženije pozicije uključuju vozače, radnike u proizvodnji, magacionere, prodavce, kuvare i komercijaliste, dok u zanatskom sektoru beležimo hroničan manjak u zanimanjima kao što su frizeri, limari, mesari, vodoinstalateri, zavarivači i zidari. Za neka zanimanja, poslodavci su spremni da ponude i do 3.000 evra mesečno, što govori o ozbiljnosti problema.
Na listi nekih od najtraženijih zanata i stručnih poslova nalaze se vodoinstalateri, električari, limari, mehaničari, vozači, keramičari, zidari, zavarivači, autolimari, metalostrugari, staklorezači, dekorateri, frizeri, mesari, računarski tehničari, programeri, turistički tehničari, kuvari, konobari, mašinski tehničari, kao i razni radnici u poljoprivredi i zdravstvu.
U trenutnoj situaciji, poslodavci se bore za radnike nudeći visoke plate. Na primer, limarima se nude plate do 176.000 dinara mesečno, vozačima do 120.000 dinara, dok neki poslodavci nude i do 3.000 evra za zanatske radnike. Prema najnovijoj studiji UNDP-a, očekuje se da će se potražnja za radnom snagom u Srbiji povećati sa 125.000 radnika u 2024. godini na gotovo 144.000 do 2026. godine, uz najveću potražnju u proizvodnji i IT sektoru.
Antić napominje da je želja mladih da se finansijski osamostale, a srednje stručne škole im pomažu u tome. Mnogi mladi već vide mogućnost bržeg sticanja finansijske sigurnosti kroz zanimanja kao što su keramičar, električar, mehaničar ili zidar, gde mesečna primanja mogu iznositi od 2.000 do 3.000 evra. Takođe, ukazuje na važnost pravilnog usmeravanja učenika prilikom odabira srednje škole, kako bi se izbegle greške i osiguralo da učenici odaberu zanimanje koje odgovara njihovim sposobnostima i interesovanjima.
Iako su prvi i drugi upisni rok završeni, još uvek postoji mogućnost upisa u trećem upisnom roku. Na portalu Moja srednja škola učenici mogu proveriti koliko je slobodnih mesta ostalo u srednjim stručnim školama i gimnazijama nakon drugog kruga upisa. Ovaj trend pokazuje da se mladima pruža prilika za bržu i sigurniju zaradu kroz obrazovanje u stručnim školama, što može značajno uticati na njihovu budućnost.
