Posle odluke osam država članica EU da ne podrže otvaranje Klastera 3 za Srbiju, analitičari ističu da je stav Francuske, Nemačke i Italije ključan za budućnost ovog regiona. EU ne može efikasno da zaokruži Zapadni Balkan bez uključivanja Srbije, smatraju stručnjaci. Odluka o otvaranju Klastera 3, koja se čeka već četiri i po godine, ponovo je na stolu, ali izgleda da će biti odložena zbog protivljenja baltičkih država, Švedske, Belgije, Holandije, Hrvatske i Bugarske.
Uprkos preporukama Evropske komisije i komesarke za proširenje Marte Kos, koja je isticala napredak Srbije u reformi pravosuđa, osam država je odlučilo da odbije otvaranje Klastera 3. Diplomata Zoran Milivojević smatra da nije iznenađujuće što su se ove države suprotstavile, jer insistiraju da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji. Hrvatska i Bugarska, koje su od otvaranja prvog poglavlja Srbije 2014. godine izražavale zabrinutost oko položaja manjina, takođe su se pridružile ovom stavu.
Milivojević naglašava da je očigledno da unutar EU nije postignut konsenzus o otvaranju Klastera 3. Preporuka Evropske komisije odražava većinski stav da je potrebno deblokirati proces evrointegracija za Srbiju. Ako se to ne desi, postoji rizik od smanjenja entuzijazma u Srbiji prema EU, što bi moglo da ugrozi ceo proces proširenja Unije na Zapadni Balkan.
Analitičar smatra da će stav Francuske, Nemačke i Italije biti na testu, jer njihova podrška ili opozicija može značajno uticati na budućnost Srbije u EU. Milivojević takođe primećuje da je interes EU da Srbija ostane na evropskom putu, ali baltičke države i Švedska će nastaviti da insistiraju na sankcijama Rusiji. Zanimljivo je da Poljska nije bila protiv otvaranja Klastera 3, što ukazuje na podele unutar Unije.
Stefan Jovanović iz Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj ocenjuje da će u budućnosti biti još mnogo uslovljavanja u procesu evrointegracija. On ukazuje na to da je odluka o otvaranju Klastera 3 bila politička odluka zemalja članica, a ne samo tehnička. Jovanović se pita šta će se desiti kada dođe vreme za rešavanje pitanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine i naglašava potrebu za otvorenim razgovorom o pravom članstvu Srbije u EU.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući na RTS-u, rekao je da je odluka o neotvaranju Klastera 3 bila očekivana. On je istakao da Srbija ne može postati članica EU u bliskoj budućnosti, kao što ni Ukrajina ne može, te da mora da razmišlja o svojim građanima. Vučić je naglasio da je važno da se fokusiraju na budućnost i potencijalne puteve koje Srbija može da izabere, umesto na to koji klaster će biti otvoren.
On je ukazao na to da baltičke, skandinavske i zemlje Beneluksa insistiraju na sankcijama Rusiji, što se kosi sa srpskom spoljnom politikom koja naglašava prijateljske odnose sa Rusijom. Vučić je zaključio da je teško biti nezavistan i slobodan u današnjem svetu, te da Srbija neće menjati svoju politiku pod pritiskom.
S obzirom na trenutne okolnosti, budućnost Srbije u procesu evrointegracija ostaje neizvesna, a analitičari ističu da je ključna potreba za postizanjem konsenzusa unutar EU kako bi se omogućilo napredovanje ovog regiona.
