Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handović održala je sastanak sa Kirilom Tjurdenjevim, generalnim direktorom Naftne industrije Srbije (NIS), kako bi razgovarali o ključnim pitanjima vezanim za snabdevanje i preradu nafte u Srbiji. Tokom sastanka, Đedović Handović je naglasila važnost NIS-a kao ključnog aktera u obezbeđivanju stabilnosti na tržištu naftnih derivata, posebno u svetlu recentnih poremećaja na globalnom tržištu nafte izazvanih ratom u Iranu. Cene sirove nafte su zabeležile porast, a NIS, kao najveći učesnik na tržištu, ima značajan uticaj na veleprodajne cene.
Ministarka je napomenula da NIS koristi 20% domaće nafte i da kompanija ima uslove za optimalno poslovanje. Istakla je dobar dijalog sa NIS-om i njihovu spremnost da se prilagode zahtevima države. Takođe, Đedović Handović je naglasila da je energetska bezbednost ključni prioritet, te očekuje odgovorno ponašanje NIS-a u ovom kriznom trenutku. U maju je planirana prerada nafte u rafineriji od 326.000 tona, dok se očekuje da će ugovorene količine sirove nafte iznositi oko 240.000 tona.
Ministarka je istakla da je važno da NIS osigura snabdevenost pumpi, posebno u malim mestima, i da se rezerve naftnih derivata podignu na maksimalan nivo kako bi se pripremili za eventualne krizne situacije. Očekuje se da će se na tržištu stvoriti stabilna situacija, a ministrica je naglasila potrebu da se razgovori sa MOL-om nastave, s obzirom na to da je ruski većinski vlasnik NIS-a. Pregovori su u toku, a očekuje se da će se do sredine maja uslovi za deljenje informacija sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje treba da odobre ugovor, stvoriti.
Jedan od ključnih ciljeva pregovora je obezbeđivanje godišnjeg nivoa prerade od strane MOL-a, a Đedović Handović je naglasila da su određeni dogovori postignuti u vezi s tim pitanjem. Ova situacija je značajna za komercijalne aspekte, kao i za izgradnju novog naftovoda Srbija-Mađarska i zastupljenost proizvoda iz Rafinerije na srpskom tržištu. Ministarka je izrazila očekivanje da će se brzo doći do završetka pregovora i dogovorenog ugovora koji će biti u interesu građana.
Prema rečima ministarke, Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će cene nafte ostati na visokom nivou, što ukazuje na potrebu za pažljivim planiranjem i stvaranjem većih rezervi. Đedović Handović je istakla važnost infrastrukturnog razvoja u energetskom sektoru, koji će omogućiti fleksibilnost u snabdevanju.
Vlada Srbije planira investicije veće od 14,4 milijarde evra u energetski sektor do 2035. godine, s fokusom na nove proizvodne kapacitete koji uključuju 2.500 megavata iz hidrokapaciteta. Projekti poput izgradnje reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3 su u fazi javnih nabavki, što će omogućiti brži razvoj energetskih kapaciteta.
Ministarka je takođe napomenula da se Srbija fokusira na izgradnju prve nuklearne elektrane, s obzirom na to da su susedne zemlje već oslonjene na nuklearnu energiju. Provedena je preliminarna studija koja je pokazala uslove pod kojima bi nuklearno postrojenje moglo da se integriše u srpski energetski sistem.
S obzirom na sve navedeno, Srbija nastavlja da gradi osnovu za energetski sektor koji će biti stabilan i otporan, uz fokus na diversifikaciju izvora snabdevanja i povećanje energetskih rezervi kako bi se mogla uhvatiti u koštac sa budućim izazovima.
