Oko 70 posto kopnenih površina Zemlje je već izmenjeno ljudskim delovanjem, a najviše zbog prenamene šumskih oblasti u poljoprivredne i degradacije usled rudarenja i širenja gradova. Svake sekunde na planeti, površina zdravog zemljišta veličine četiri fudbalska terena postaje degradirana, dok suše dodatno pogoršavaju ovaj problem. Prema podacima portala Klima101, suša je sada prepoznata kao ključni faktor u procesu dezertifikacije i degradacije zemljišta.
U Srbiji, klimatske promene već imaju uticaj na prirodne resurse. Do sredine 21. veka, očekuje se da će Srbija preći iz vlažne u suvu klimu, što će značajno uticati na poljoprivredu i životnu sredinu. Svake godine, 17. juna, globalna naučna zajednica okupljena oko Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta (UNCCD) podseća na važnost očuvanja kopnenih površina i borbu protiv suše.
Iako građani Srbije možda nisu svesni pojma dezertifikacije, degradacija zemljišta je problem koji je jasno prisutan. Ovaj pojam obuhvata smanjenje šumskih površina, plodnosti zemljišta, zagađenje i prekomernu eksploataciju resursa. Zbog klimatskih promena, suše menjaju geografiju planete, a to se odražava na zdravlje i životne uslove ljudi. Kada uslovi sa sušom postanu prečesti, to znači da se klimatske karakteristike nekog područja drastično menjaju.
U Srbiji, učestalost sušnih godina je porasla sa jedne na pet godina po deceniji, što je dovelo do značajnih promena u klimatskim uslovima. Iako Srbija trenutno ima humidnu klimu, očekuje se da će do 2050. godine preći u suvu sabhumidnu klimu, što povećava rizik od degradacije zemljišta. U južnim i jugoistočnim delovima Srbije, predstoji problem stalnog nedostatka vlage i vode.
Prema procenama, oko 40 posto kopnenih površina bez ledenog pokrivača je u procesu degradacije. Ekspertkinja dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu upozorava da ako se ne preduzmu hitne mere na održivom upravljanju zemljištem, Zemlja neće moći da pruži dovoljno resursa za proizvodnju hrane i vode za rastući broj stanovnika. To podrazumeva brigu o šumama, pašnjacima i obradivim površinama, kao i optimizaciju potrošnje vode.
Jedan od načina da se uključe građani u borbu protiv degradacije jeste organizovanje akcija čišćenja i podizanje svesti o problemima životne sredine. Ključnu ulogu treba da preuzme Ministarstvo životne sredine, koje bi trebalo da implementira održivo upravljanje zemljištem u zakonodavstvo. Takođe, lokalne samouprave mogu biti aktivne u očuvanju prirodnih resursa, što bi moglo postati deo svakodnevnog života građana.
Dan borbe protiv dezertifikacije i suše obeležava se već 30 godina, a svake godine ima drugačiju temu. Ove godine, slogan je „Obnovi zemlju. Otključaj mogućnosti”, što ukazuje na ekonomsku koristi od ulaganja u obnovu zemljišta. Procene sugerišu da bi na svaki dolar uložen u obnovu zemlje mogao da se povrati između 7 i 30 dolara.
Ako se trenutni trend degradacije nastavi, do 2030. godine će biti potrebno obnoviti oko 1,5 milijardi hektara zemljišta. Inicijative poput G20 Global Land Restoration Initiative nude prilike za uključivanje Srbije u međunarodne projekte koji se bave ovim problemima. U tom smislu, Srbija bi mogla da razvije pilot projekte za rehabilitaciju površina koje su degradirane rudarenjem.
Za kraj, važno je da se prepoznaju hitne mere koje je potrebno preduzeti kako bi se sprečila dalja degradacija zemljišta i osigurao održiv razvoj za buduće generacije. Samo zajedničkim naporima možemo očuvati našu planetu i obezbediti resurse za buduće naraštaje.
