U tri miliona stranica dokumenata vezanih za Džefrija Epštajna, koje je objavilo Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država, spominje se i Srbija. Ovi dokumenti otkrivaju da je Epštajn bio zainteresovan za kupovinu vile na Petoj aveniji u Njujorku, nekada u vlasništvu bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Ova vila, poznata kao „Titova vila“, predstavljala je jedan od najstarijih i najprestižnijih objekata u tom delu grada.
Dokumenti otkrivaju da je Epštajn, 10. decembra 2018. godine, imao prepiske u vezi sa ovom nekretninom. U jednoj od poruka, dobijenih od Dejvida Mičela, finansijskog stručnjaka i investitora, navodi se da je u zgradi, koja je bila u vlasništvu Misije Srbije, izbio veliki požar, što je moglo značajno uticati na cenu nekretnine. U mejlu se sugeriše da bi sada možda bilo dobro vreme za podnošenje ponude, s obzirom na novonastalu situaciju.
Epštajn je u tom trenutku bio u kontaktu sa dvoje sagovornika, čija su imena u dokumentima zatamnjena. U komunikaciji, on je podelio link iz „Njujork posta“ koji se odnosio na požar u vilu, ističući da bi cena mogla postati realnija zbog štete nastale u incidentu. Takođe, u nastavku razgovora, spominje se da bi troškovi rekonstrukcije mogli biti značajni, što bi dodatno uticalo na odluku o kupovini.
Iako je Epštajn pokazivao interesovanje za nekretninu, vila je na kraju prodata tek četiri godine kasnije, u 2022. godini. Novi vlasnik je, kako je saopštio agent Tristan Harper, dobio značajan deo istorije Njujorka. Harper je takođe napomenuo da je bivši predsednik SFRJ, Josip Broz Tito, imao dobar ukus za nekretnine, što dodatno povećava vrednost ovog objekta.
Vila je prvotno ponuđena na prodaju 2017. godine, ali je bila predmet interesa i van tržišta tokom narednih godina. U junu 2021. godine, agent je otkrio da je stigla ponuda u gotovini od 50 miliona dolara za kupovinu nekretnine, a zemlje prodavci su postigli saglasnost o prodaji. Prema Aneksu B Sporazuma o sukcesiji imovine SFRJ, Srbiji pripada skoro 40% novca od prodaje ove zgrade.
Ova vila, koja je sagrađena na četiri nivoa i ima dva krovna sprata, sadrži 18 soba, šest kupatila i vinski podrum. Bila je prva zgrada sa dva električna lifta, koji su još uvek u funkciji. Originalni enterijer je sačuvan, a objekat je pod zaštitom države i grada Njujorka od 1969. godine. U vreme Hladnog rata, kada je Tito boravio u ovoj vili, na vrhu je bila soba za koju se verovalo da nije mogla biti prisluškivana, sa neprobojnim prozorima prema Petoj aveniji.
Prethodni vlasnici vile uključivali su guvernera Long Ajlenda, Roberta Bikmana Livingstona, po kojem je zgrada i dobila naziv „Bikmanova kuća“. Takođe, u njoj je boravila i Emili Vanderbilt Vajt, supruga nekadašnjeg američkog ambasadora u Francuskoj i Italiji.
Ovaj slučaj je dodatno osvetlio povezanost između nekretnina, poznatih ličnosti i međunarodnih odnosa, otkrivajući kako se istorija i politika isprepliću u kontekstu nekretnina koje su nekada bile simbol moći i uticaja. Epštajn, kao kontroverzna figura, dodatno je podigao prašinu oko ove nekretnine, a njegova povezanost sa Srbijom u ovom kontekstu postavlja brojna pitanja o ulozi i značaju nekretnina u međunarodnim odnosima.
