Beograd je otvoren za ulazak u Evropsku uniju (EU) čak i bez prava veta, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ova izjava dolazi u trenutku kada Brisel pokušava da pronađe način za prijem novih članica, uz istovremeno smanjivanje otpora među nekim članicama koje su skeptične prema proširenju. Stručnjaci smatraju da bi pristup bez prava veta mogao biti „nužan kompromis“ na putu Srbije ka članstvu, čak i ako to znači gubitak nekih privilegija.
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike je za „Blic“ izjavio da je važno što Beograd učestvuje u ovim debatama, jer to može povećati njegovu podršku među članicama koje su otporne na proširenje. On je naveo nekoliko prednosti koje bi Srbija imala kroz ovakav pristup, uključujući: prisustvo u Evropskom parlamentu, pristup jedinstvenom tržištu i svim fondovima EU, kao i pravo glasa u odlukama koje se donose kvalifikovanom većinom, što čini oko 80% svih odluka.
Iako postoje i nedostaci u ovom pristupu, Subotić je istakao da bi se trebalo fokusirati na pozitivne aspekte i shvatiti ovu opciju kao nužno zlo. On je naveo primer mogućnosti da nove članice ne mogu blokirati druge države na putu ka članstvu, što bi omogućilo da, na primer, Crna Gora ne ometa Srbiju.
Štefan Lene, predavač na Diplomatskoj akademiji u Beču, naglasio je da bi ovakav model mogao olakšati skepticima unutar EU da podrže i ratifikuju pristupne ugovore. Prema njegovim rečima, Evropska komisija bi mogla da u pristupne ugovore uključi odredbe koje bi ograničile pravo glasa novim članicama na određeno vreme, a takođe bi se mogla uvesti pojačana uslovljenost u oblasti vladavine prava. Ovaj pristup ima za cilj smanjenje rizika od nazadovanja novih članica i podsticanje skeptičnijih država da podrže proširenje.
Vučić je nedavno potvrdio da je za Srbiju članstvo u EU bez prava veta prihvatljivo, naglašavajući da su jedinstveno tržište i slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala ključni aspekti koje Srbija želi da ostvari kroz članstvo u EU. Spremnost za ovakav pristup izrazio je i albanski premijer Edi Rama, koji je takođe rekao da je spreman na potpisivanje sporazuma kojim se odriče prava veta.
Pravo veta, koje članicama, posebno manjim državama, daje moćan pregovarački alat, može usporiti ili blokirati zajedničku politiku EU, što dodatno komplikuje proces proširenja. U tom kontekstu, Ivan Vejvoda, stručnjak za međunarodne odnose, ukazao je na to da EU već funkcioniše na različitim nivoima i da bi svaka prilika za učešće u radu EU trebala biti iskorišćena, uz uslov poštovanja vladavine prava i demokratskih standarda.
Odluke u EU se donose većinom, a za određene ključne aspekte kao što su spoljna politika, budžet i proširenje, potrebna je jednoglasnost. Ovo znači da svaka država članica može blokirati odluku, što se u praksi često koristi, kao što je slučaj sa Mađarskom koja je više puta koristila veto u Savetu EU.
U međuvremenu, Albanija se već izjasnila za pristup bez prava veta, a njen premijer Edi Rama je rekao da je spreman da potpiše sporazum u kojem bi se jasno odriče tog prava. U Nemačkoj, neki političari, uključujući Anton Hofrajtera iz Zelenih, podržavaju širenje EU bez prava veta. S druge strane, komesarka za proširenje EU, Marta Kos, izrazila je zabrinutost, naglašavajući da svako proširenje mora jačati EU i ne smije smanjivati njene sposobnosti.
U zaključku, ulazak Srbije u EU bez prava veta predstavlja važan korak u procesu evropskih integracija, koji bi mogao doneti brojne prednosti, ali i izazove. Ovaj pristup zahteva pažljivu analizu i spremnost svih strana da se adaptiraju na nove okolnosti u okviru zajedničke evropske politike.
