Srbija je nabavkom kineskih raketa CM-400 privukla pažnju i regionalne i svetske javnosti, a dodatne reakcije izazvale su fotografije ovih projektila na avionima MiG 29. Pojedine susedne zemlje, pre svega Hrvatska, izrazile su zabrinutost zbog potencijalnog dometa i načina njihove upotrebe.
Kako je za Blic TV objasnio Stanko Vasiljević, general u penziji, reč je o savremenom i moćnom oružju koje je pažnju privuklo zbog svojih naprednih karakteristika. Ključ problema zbog kojih su ove rakete u fokusu leži u kombinaciji tri faktora: veliki domet od oko 400 kilometara, izuzetna brzina koja, u završnoj fazi, prelazi pet maha (više od 6.000 kilometara na sat), kao i način na koji se raketa kreće.
Vasiljević objašnjava da se raketa lansira sa velikih visina, zatim se penje do oko 50 kilometara, nakon čega ka cilju ide balističkom putanjom. Međutim, za razliku od klasičnih projektila, u završnici leta može da menja pravac i manevriše, što njeno kretanje čini nepredvidivim. Ta kombinacija velikog dometa, ogromne brzine i promenljivog profila leta čini ovu raketu izuzetno teškom za presretanje, što izaziva zabrinutost, naglašava Vasiljević.
Takođe, ističe da kombinacija ovih raketa sa avionima MiG 29 menja njihovu primarnu namenu. „Kada vi okačite ovakvo savremeno ubojno sredstvo na takvu platformu, on menja svoju namenu i postaje višenamenski borbeni avion, sada je praktično bombarder“, dodaje general.
On takođe ukazuje na činjenicu da trenutno ne postoji efikasan način da se takva pretnja neutrališe. „Nemate sredstvo kojim možete eliminisati tu pretnju. Ako znate da postoji sredstvo kojem se ne možete suprotstaviti, vrlo ste u nezgodnom položaju“, naglašava Vasiljević. Ova nabavka predstavlja veliki kvalitativni napredak i menja način upotrebe vazduhoplovstva i pristup savremenom ratovanju.
General Vasiljević kaže da je integracija ovih raketa već završena i da je reč o tehnološki vrlo praktičnom rešenju. Sistem je konstruisan tako da se nosač rakete jednostavno montira na avion, bez potrebe za dodatnim izmenama u avionici, softveru ili hardveru. Pilot upravlja sistemom preko posebnog interfejsa u kabini, što omogućava jednostavnu upotrebu bez komplikovanih prilagođavanja.
Posebno se osvrnuo na fotografije koje su izazvale veliku pažnju u javnosti i regionu, naglašavajući da one nisu prikazivale stvarne borbene rakete. „Reč je o takozvanim gabaritno-težinskim maketama, koje imaju istu masu i dimenzije kao prava raketa, ali služe isključivo za testiranje“, objašnjava on. Njihova svrha je da se proveri kako se avion ponaša sa takvim opterećenjem.
Vasiljević ističe da Srbija, geografski smeštena na raskrsnici puteva, mora biti snažna kako bi mogla da sprovodi politiku vojne neutralnosti. „Znamo da smo okruženi NATO zemljama. Naučili smo lekciju na najgori način 1999. godine i nikada više ne treba da dozvolimo da dođemo u situaciju da nemamo čime da branimo svoj teritorijalni integritet“, naglašava on.
Govoreći o saradnji sa NATO, Vasiljević navodi da Srbija već dugo učestvuje u programu Partnerstvo za mir, ali da nije sigurno u kojoj meri su saveznici bili upoznati sa ovom nabavkom. „Srbija ne želi sukobe, već želi očuvanje mira, ali razvoj odbrane podrazumeva i ofanzivna sredstva“, dodaje on.
Prema dostupnim podacima, osim Kine, ovu raketu imaju još samo Srbija i Pakistan, koji je već koristio u borbenim dejstvima. „Pakistan je upotrebio ovu raketu prošle godine, na gađanje jednog ruskog PVO sistema koji poseduje Indija“, objašnjava Vasiljević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će nove rakete Vojske Srbije biti predstavljene ove godine oko Vidovdana, dok Vojska Srbije već potvrđuje da je uvela ove rakete u naoružanje. Tako je Srbija postala prva evropska država koja raspolaže ovakvom vrstom oružja. Dok svetski portali izveštavaju o raketama, Zagreb diže uzbunu i traži reakciju NATO.
