Stanje u srpskom agraru pokazuje određene pozitivne trendove, ali i dalje ima prostora za napredak, kako su pokazali podaci sa 92. međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Na ovom značajnom događaju, jedan kombajn prodat je za 770.000 evra, ali stručnjaci ukazuju na to da Srbija u nekim segmentima i dalje zaostaje za razvijenim zemljama Zapadne Evrope. U 2024. godini, agrarni izvoz Srbije dostigao je vrednost od 5,14 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 10% u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, segment osiguranja u agraru ne prati ove pozitivne trendove. Prema rečima Siniše Pratljačića, predsednika Izvršnog odbora Globos osiguranja, klima postaje sve nepredvidivija, i osiguranje useva i imovine bi trebalo da postane standard, a ne izuzetak. Nažalost, samo oko 15% obradivih površina u Srbiji je osigurano, dok Italija ima pokrivenost od 60%, a Mađarska i Španija oko 45%. Pratljačić naglašava da bi, kada bi 30% obradivih površina bilo osigurano, troškovi budžetskih izdvajanja za sanaciju šteta bili znatno manji, čime bi se oslobodilo više sredstava za razvoj agrara.
Postavlja se pitanje zašto srpski poljoprivrednici ne osiguravaju svoje useve. Razlozi su višestruki: nedostatak poverenja u osiguravajuće kuće, nedovoljne državne subvencije i manjak informacija o proizvodima osiguranja. Pratljačić kao generalni sponzor sajma ističe da je potrebno da se stvori sinergija između države, osiguravača i edukativnih institucija kako bi se promenila svest i povećalo poverenje poljoprivrednika u osiguranje.
Jedan od ključnih zahteva osiguravajućih kuća je unapređenje sistema subvencionisanja premija osiguranja. Mnoge evropske zemlje već godinama primenjuju uspešne modele pomoći poljoprivrednicima, a stručnjaci smatraju da Srbija može da preuzme najbolje prakse iz okruženja. Nemanja Vignjević, direktor prodaje u Globos osiguranju za region Vojvodine, naglašava da poljoprivrednici često nemaju poverenje u institucije, iako osiguravajuće kuće obavljaju svoj posao kvalitetno.
Oni pozivaju poljoprivrednike da posete njihove poslovnice i upoznaju se sa bogatim portfoliom proizvoda osiguranja. Naime, poljoprivreda Evropske unije godišnje gubi oko 28 milijardi evra zbog klimatskih promena, a većina šteta nije pokrivena osiguranjem. Ekstremni vremenski uslovi, kao što su suše i poplave, već utiču na oko 6% ukupne poljoprivredne proizvodnje, a procene su da bi gubici mogli da porastu na 40 milijardi evra godišnje do 2050. godine.
U svetlu ovih informacija, važno je da se srpski poljoprivrednici okrenu osiguranju kao ključnom resursu za zaštitu svojih useva i imovine, kako bi se osigurala održivost i razvoj agrarnog sektora u Srbiji.
