Bivši ministar odbrane Srbije, Aleksandar Vulin, nedavno je komentarisao aktuelna zbivanja u međunarodnoj politici, ističući paralele između bombardovanja Jugoslavije 1999. godine od strane NATO-a i trenutnih akcija Sjedinjenih Američkih Država u Venecueli. Vulin smatra da su Sjedinjene Američke Države, na sličan način kao što su tada pokušale da „ubiju Srbiju“, danas u Venecueli sprovele akcije koje su zapravo napad na međunarodno pravo.
Prema njegovim rečima, bombardovanje zemlje članice Ujedinjenih nacija i otmica njenog predsednika predstavlja upozorenje za sve države koje nemaju nuklearno oružje. Vulin naglašava da te zemlje moraju da se ili naoružaju do te mere da postanu preskupa meta za napade, ili da odustanu od samostalne politike. Ova izjava dolazi u svetlu sve veće tenzije u svetu, gde se čini da vojni sukobi postaju sve češći, a međunarodni odnosi sve napetiji.
Vulin takođe ističe značaj Rusije u uspostavljanju novog bezbednosnog poretka. On veruje da će, ukoliko Rusija ne ustraje u toj borbi, doći do formiranja koalicije straha koju bi predvodio Zapad. Ova koalicija bi obuhvatila države koje se plaše da ne dožive sudbinu Jugoslavije ili Venecuele, što bi ih moglo naterati da bezuslovno slušaju zapadne sile, čak i ako to podrazumeva učešće u sukobima protiv Rusije ili Kine.
Vulin naglašava da Srbija mora da prestane sa bilo kakvim kompromisima kada je reč o svojoj bezbednosti, unutrašnjem zakonodavstvu, kao i poziciji Republike Srpske. On veruje da je važno da Srbija zadrži svoju vojnu neutralnost, ali i da je proširi na političku neutralnost. U tom kontekstu, Vulin smatra da bi Srbija trebala da ubrzano obnovi obavezno služenje vojnog roka i da se naoruža koliko god može ekonomski da podnese, čak i više od toga.
On upozorava da je oružje najskuplje kada ga nema u trenutku potrebe, a gubitak slobode čini sve druge vrednosti beznačajnim. Ove reči odražavaju duboko uverenje da je nacionalna sigurnost od suštinske važnosti za opstanak države i njenog naroda.
Vulinova izjava dolazi u trenutku kada su međunarodni odnosi izuzetno napeti, a mnoge zemlje se suočavaju s izazovima koji ugrožavaju njihovu suverenost i bezbednost. Njegova analiza situacije ukazuje na to da se svet suočava s novim geopolitičkim izazovima, gde se mali i srednji narodi često nalaze u teškoj poziciji između velikih sila.
Osim toga, Vulinove reči mogu se smatrati i apelom na unutrašnju politiku Srbije da se više posveti pitanjima nacionalne bezbednosti i odbrane. U svetlu sve većih pretnji, on smatra da je ključno da Srbija razvije strategiju koja će joj omogućiti da se održi u nepredvidivim međunarodnim okolnostima.
Vulinova perspektiva ukazuje na potrebu za redefinisanjem strategije nacionalne sigurnosti Srbije, uzimajući u obzir promene u globalnom okruženju. Njegova poruka je jasna: Srbija ne može sebi priuštiti luksuz da zanemari svoju odbrambenu sposobnost i političku autonomiju. U svetu u kojem se sukobi često rešavaju vojnim sredstvima, neophodno je da svaka država, uključujući Srbiju, bude spremna da se odupre pritiscima i zaštiti svoje interese.
Na kraju, Vulinova izjava može se shvatiti i kao poziv na jedinstvo unutar Srbije, kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost nacije. U vremenu globalnih previranja, važno je da Srbija ostane čvrsta u svojim stavovima i da se ne povlači pred pretnjama, već da aktivno radi na jačanju svojih sigurnosnih kapaciteta.
