Regionalna gig radna snaga, koja obuhvata radnike angažovane na privremenim, projektnim ili honorarnim poslovima, dostigla je u maju 2023. godine broj od 91.657 radnika, što predstavlja povećanje od 3,1% u odnosu na prethodno merenje iz oktobra 2022. godine. Ovi podaci ukazuju na rast digitalnog tržišta rada u Jugoistočnoj Evropi, iako se taj rast odvija u uslovima sve veće konkurencije i brzih promena koje donosi veštačka inteligencija.
Na događaju „Frilenseri i AI: Ko će izvući najkraću šibicu?“, koji je organizovao Re:People – Centar za društvo i tehnologiju, predstavljeni su najnoviji rezultati istraživanja Gigmetra. Iako je tržište frilensera u porastu, izazovi kao što su neujednačen pristup poslovima i pritisci automatizacije su sve prisutniji. Rumunija ostaje lider na regionalnom tržištu, sa 25,7% ukupne gig radne snage, dok Srbija zauzima drugo mesto sa udelom od 22,4%. Ove dve zemlje zajedno čine gotovo polovinu svih digitalnih radnika u regionu.
Ipak, samo 28,4% radnika bilo je aktivno tokom perioda merenja, što ukazuje na to da rast broja profila ne znači nužno stabilniji pristup poslu. Dominacija platforme Upwork se nastavlja, sa udelom od 57,3%, dok je platforma Freelancer zabeležila pad. Različite oblasti rada beleže različite stope rasta. Najbrže su rasli poslovi u administraciji i unosu podataka, kao i prodaja i marketing, dok se profesionalne usluge suočavaju sa pritiscima automatizacije.
Rast broja frilensera je evidentan u svim posmatranim zemljama, ali ne istim tempom. Bugarska i Rumunija su zabeležile najjači rast, dok su Hrvatska, Crna Gora i Mađarska ostvarile dvocifren rast. Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Severna Makedonija su zabeležile umereniji rast, što može ukazivati na različite ekonomske i društvene faktore koji utiču na tržište rada u tim zemljama.
Povećanje broja gig radnika može se smatrati pozitivnim razvojem, ali neophodno je obratiti pažnju na izazove sa kojima se suočavaju. U uslovima stalnih promena i konkurencije, radnici će morati da se prilagode novim trendovima i veštinama kako bi ostali konkurentni na tržištu. Ovaj fenomen takođe može dovesti do povećanja nesigurnosti u radu i života radnika, koji se često suočavaju sa nestabilnim prihodima i nedostatkom radnih prava.
U svetlu ovih informacija, jasno je da digitalno tržište rada u Jugoistočnoj Evropi prolazi kroz značajne promene. Potrebno je da se stvore bolji uslovi za rad i mogućnosti za profesionalni razvoj kako bi se osiguralo da rast tržišta donese koristi ne samo poslodavcima, već i radnicima.
