Šljiva u Srbiji oduvek igra ključnu ulogu, ne samo kao voće, već i kao simbol bogate istorije, običaja i verovanja. O ovoj dragocenoj voćki komponovane su pesme, pod njenim granama su polagane zakletve, a njena rakija se koristila za lečenje, nazdravljanje i oplakivanje. Tradicija gajenja šljiva nastavlja se i danas, s površinom od više od 70.000 hektara, što Srbiju svrstava na prvo mesto u Evropi po gajenju ovog voća.
Stanimir Minić iz Gornje Trepče, blizu Čačka, nasledio je porodičnu tradiciju i nastavio da gaji šljive, većinom za proizvodnju rakije. On ističe da su kapi iz njegovog lampeka doprinele da srpska šljivovica dobije zaštitu UNESCO-a kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa. Minić sa ponosom naglašava da se rakija od šljive pravi već od 1750. godine u njegovoj porodici, a veruje da će i njegova unuka nastaviti ovu tradiciju.
U zapadnoj Srbiji, osim proizvodnje rakije, šljive se često prerađuju sušenjem. Suve šljive iz Mrčajevaca postale su popularne u domaćim i stranim marketima. Radomir Ljujić, proizvođač iz tog kraja, ukazuje na to da je iskustvo u proizvodnji šljive i rakije podstaklo njegovu porodicu da proširi zasade sa tri na 7,5 hektara i da uvede sušenje šljiva. Njihova energanska linija može da osuši tonu šljiva dnevno.
Sorte šljive koje se gaje menjaju se vremenom; dok su ranije dominirale sorte poput mađarke i ranke, danas su najpopularnije čačanska rodna i čačanska lepotica. Dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo, naglašava da je potražnja za šljivama velika. U Srbiji je otvoreno više od hiljadu destilerija, što dodatno podstiče gajenje šljiva. Ova voćna vrsta ima skromne zahteve u pogledu agrotehnike i zaštite, pa se zdrav i kvalitetan rod može dobiti uz samo dva do tri prskanja godišnje.
Šljiva je integralni deo srpske kulture, prisutna u svakodnevnom životu, bilo u obliku rakije, sušenih šljiva ili kao deo tradicionalnih jela. Kako vreme prolazi, šljiva ostaje simbolizam koji nas povezuje sa korenima i tradicijom. Bez obzira na promene u društvu i ekonomiji, šljiva će zauvek ostati deo Srbije, simbolizujući otpornost i bogatstvo prirode. Bilo da se radi o flaširanoj rakiji, sušenim šljivama ili domaćim džemovima, jedno je sigurno: dok postoji Srbija, postojat će i šljiva.
