Srpska ekonomija je poslednjih godina pokazala otpornost koja je iznad proseka u regionu i Evropi, a ključ za održivi rast leži u strateškom energetskom pomaku. Ovaj pomak uključuje diverzifikaciju izvora energije i ubrzanje prelaska na obnovljive izvore, što je istaknuto u izveštaju Climate Global News (CGN). Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa rast realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije od 3,5% u 2025. godini, sa daljim povećanjem na 4% u 2026. i 4,5% u 2027. godini.
Ova energetska transformacija nije samo ekonomska potreba, već predstavlja temelj za čistiji vazduh, zdravije zajednice i jaču geopolitičku stabilnost. Uzimajući u obzir prelazak na obnovljive izvore, Srbija se udaljava od zavisnosti od uglja, što bi moglo značajno poboljšati javno zdravlje. Čistiji izvori energije doprinose poboljšanju kvaliteta života i globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.
Jedan od ključnih aspekata diverzifikacije izvora energije je obezbeđivanje dugoročne stabilnosti i političke neutralnosti Srbije, što je od značaja za region Zapadnog Balkana. U ovom kontekstu, Srbija je usvojila Plan za pravednu energetsku tranziciju, koji ima za cilj smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, uz zaštitu lokalnih zajednica i radnika angažovanih u industriji uglja.
Plan podrazumeva prelazak na obnovljive izvore uz investicije u moderne gasne elektrane, kako bi se osigurala stabilnost tokom tranzicije. Srbija ne sprovodi ovu tranziciju sama; ona se oslanja na partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom za tehnološku ekspertizu i finansijska ulaganja. U septembru prošle godine, ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, potpisao je sporazum o strateškoj saradnji sa SAD, koji ima za cilj podsticanje američkih investicija u energetski sektor Srbije.
Na evropskoj strani, EU je nedavno odobrila 240 miliona evra nepovratnih sredstava za projekte koji se odnose na obnovljive izvore energije i poboljšanje upravljanja otpadom u Srbiji. Od ovih sredstava, 140 miliona evra je posebno namenjeno za poboljšanje kvaliteta vazduha i energetske efikasnosti. Takođe, nemačka razvojna banka KfW potpisala je ugovor o zajmu od 135 miliona evra za ubrzavanje prelaska na čistu energiju.
Hidroenergija ostaje jedan od najvažnijih resursa Srbije u procesu zelene tranzicije, čineći između 25% i 33% ukupne proizvodnje električne energije. Mnoge postojeće hidroelektrane mogu se modernizovati radi veće efikasnosti, a postoji potencijal za proširenje kapaciteta na brojnim rekama. Na primer, jedan od ključnih projekata je proširenje hidroelektrane Potpeć – Bistrica u saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju.
Pored hidroenergije, energija vetra i sunca takođe dobijaju na značaju. U istočnoj Srbiji, bivše odlagalište uglja rudnika Kostolac transformiše se u vetroelektranu sa 20 turbina, koja će godišnje proizvoditi 187 gigavat časova (GWh), uz solarni kapacitet od 10 megavata. U Novom Sadu, inicijativa koju finansira EBRD će omogućiti da se deo gradskog daljinskog grejanja napaja solarnom energijom.
Srbija planira i izgradnju novih gasnih interkonektora sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, što će obezbediti veću fleksibilnost u energetskom miksu i podržati postepenu zamenu termoelektrana na ugalj. Osim toga, Srbija vidi potencijal da postane deo globalnog lanca vrednosti baterija, od prerade sirovina do reciklaže komponenti.
Zemlja se može pozicionirati kao pouzdan partner u razvoju tehnologija za električne automobile i skladištenje energije, koristeći svoju stratešku lokaciju i partnerstva sa EU i SAD. Sa pažljivim planiranjem i usklađivanjem sa ekološkim standardima, Srbija može integrisati svoje resurse u industrije orijentisane na budućnost.
U narednim godinama, uspeh Srbije zavisiće od sposobnosti da kombinuje domaće resurse sa međunarodnom ekspertizom i efikasno sprovede svoj Plan pravedne energetske tranzicije. Ako se sve uradi kako treba, Srbija može postati regionalni lider u čistoj energiji, obezbeđujući ekonomski rast i zdraviju životnu sredinu za generacije koje dolaze.
